Српски пчелар

била у овом случају Ханеманова решетка права препрека раду пчелињем. А кад је паша слаба, на што онда треба метати Ханеманову решетку. * * # Пред главну пашу мора пчелар гледати да му народи буду јаки, како би могли пашу исцрпсти као што треба. Пчелар је морао своје кошнице ојачати још у јесен спекулативним прихрањивањем, гдје у то доба нема паше. У прољеће сйекулативно прихрањивати врло је критично и може да нанесе више штете него користи. У прољеће је вријеме нестално, а прихрањивање изазива излијетање пчела на воду, те многе пчеле пропадну напољу, кад удари вријеме. Снекулативним прихрањивањем могу при незгодном времену прољетњем многи народи да ослабе умјесто да ојачају и од главне паше користи да донесу. Опасност и од тупица пријети у пролеће. Зато треба, гдје нема паше у јесен, прихравьивати своје пчеле у јесен спекулативно, да се тијем изазове матица на ношење јаја, како би друштво ојачало и ушло у зиму с многим младим пчелама. Младе ће пчеле дочекати про® љеће и моћи ће радити и друштво fee се моћи разврати без пролетњега прихрањивања, које је као што смо већ казали врло опасно због промјенљивога времена и тупица. У јесен је вријеме сталније и по томе удесније за прихрањивање, а друштво уђе с младим пчелама у зиму, које су кадре издржати зиму и на прољеће почети радити. Све до главне паше мора се гледати, да се дру штва што већма развију. Пчелар ће додавати вјештачкога cafea и дати пчелама, да граде cahe. Не смије дакле угушивати нагон за грађење cafea. Угушивати нагон за грађење саћа значи против природе пчелиње радити. Пчела кад гради cahe вреднија је и здравија. До главне паше треба пустити пчелама, да раде по природи својој, да раде по нагонима својима, а тако исто и матици,, да носи јаја и додавати пчелињега саћа, да што више јаја нанесе, а кад наступи главна

86