Српски пчелар

прилици бити да се повраћа и касније. Изглед болести и микроскопски налазак слажу се, међу тим знаци који болеет прате мењају се. У рано пролеће када пчеле не могу да излећу, често се ишчисте у кошници, а у мају и јунију тога нема, јер се пчеле ишчисте ван кошнице. Вредно је приметити да на енглеском острву Wight-y и у Бразилији по спољашњем изгледу слична прилепчива болеет ужасно пустоши пчелињаке. Да ли је и тамо узрок томе носема, још не могу рећи. У болесним пчелама на острву Wight-y Dr. Malđen тврди да je нашао бацила којега он зове: Bacillus pestiformis apis, али покушајима није могао доказати да заиста баш тај бацил изазива ту пчелињу болеет. Мада се у неким болестима и нађе какав микроорганизам, то још није доказ, да баш тај организам изазива ту болеет. Ту има одлучну реч екс перименат, найме када се покушајем утврди, да баш тај бацил изазива ту болеет. Ја се висам устезао, да више народа жртвујем, па ћу вам у кратко описати како сам радио. Мрље од срдобоље и ердоболне пчеле изму.ъане су у разбла женом меду, па сам ту процеђену течност разлио у два сата и у вече их додао једном осредњем друштву, које је имало матицу, а пре тога сам се у верно да је друштво здраво. У јутро било је то саће празно, а трећи дан после тога почеше пчеле јако и нагло умирати, исто онако као када пчеле умиру од мајске или јунијске болести. Далеко по врту пут посут мртвим и болесним пче лама, ноказивао је правац куда је летело то прихрањено друштво. Микроскопско истраживање потврдило је да је инфицирање исиало за руком. И ако је желудац још био црвенкаст, нашао сам у Ьелицама желуца много наскоро усељених пара зита. После 8 дана у већине пчела био је желудац млечне боје јер су се ћелице желуца све више пуниле спорама ноееме. Друштво је све већма слабило. Сваки дан сам могао пред летом купити мртве пчеле. За кишовитих дана било је умирање јаче. Када је прошло око 4 недеље, даклем тачно као што сам напред описао, спало је друштво, које је у том и матицу изгубило, на шаку пчела, а здраве суседне кошнице већ су се други пут ројиле. Будући су почеле туђице из здравих кошница на болесну нава.ъивати, угушио сам сумпором то друштво, на којем сам чинио покушај. Знајући да просипање погани по кошници, које често прати прилепчиву срдобољу, настаје само онда када пчеле не могу да излећу, затворио сам то друштво. Али покушај ми није пошао за руком, јер су пчеле излазиле кроз пукотину на кошници и биле су тако раздражено, да сам им морао < отворити лето. Пажљивије сам то урадио са једним мањим друштвом. То сам одмах затворио, чим сам га спорама од носеме прихранио. Набрзо је био патос покривен надутим пчелама које су умирале. Пети дан показале су се прве мрље погани, прво по ћелицама а затим и по целој кошници. Поган је била водена прљаве жуте боје. Пошто je покушај потврдио моје

107