Српски пчелар

морало догодити, да је узрок срдобољи на мојем пчелињаку била носема, будући је срдобоља, коју она изазива, прилепчива. Зато држим, да су већину а можда и све случајеве срдобоље на мојем пчелињаку, изазвали спољашњи узроци а не носема. Највећа је срдобоља која је снашла мој ичелињак, била пред пролеће год 1909.)* Тада не само по мојем пчелињаку, него на свима пчелиљацима у мојем месту, ретко је било наћи кошницу, која није била не само споља него и изнутра искаљана пчелињим екскрементима. а била је где где и по које мртво друштво. Када су настали лепи дани, болести је нестало- Ја сам саће из тих кошница, које су имале срдобољу, пошто сам га мало очистио, премештао у све кошнице, особичо приликом истресања меда, па нисам опазио, да се срдобоља поново подавила. По томе судим, да и ту највећу срдобољу, коју сам до сада запамтио, није изазвака носема, него необично дуга зима без лепих дана, а можда и мед, даклем споњашњи узроци. А да то није била прилепчива срдобоља, види се и по томе, што те 1909. год. ни у мају ни касније није било ни трага од вртоглавице. Ово моје искуство не обара доказе Dr а Ц. найме, да већим делом срдобољу изазива носема. Ја потпуно верујем да стоји оно што је Dr. Ц. изнео т. j. да je од 25 случајева срдобоље у 22 случаја узрок срдобољи била носема. Али сам уверен да и моје искуство стоји, а то је: да на мојем пчелињаку није ердобољу изазвала носема, него неки спољашњи узроци, даклем да срдобоља на мојем пчелињаку није била прилепчива, јер да је потецала од носеме, морале би се све кошнице поболети, када сам приликом истресања меда, премештао и мењао саће кошницама или би се морала после 4 недеље појавити вртоглавица, а и то није било. (НаставиЬе се).

Ђ. Коларовић.

Паметар.

Петар ДрагичевиЂ, парох у Ст. Назови, умро је 1883. г. јулија 19. Био је узсран свештеник, добар економ и велики пчелар. Пчеларио је са плетарама и имао је обично стотину пресада Од сваке је кошнице пуштао првенац и другенац и даље би ројење спречавао. У јесен је ТЈкао по 200 кошница а за пресаде је оставлю другенце, и ако ови не би били добри за пресад, то је од изројених маторки остављао толико, да би добио стотину пресада. Поп Петар Драгичевић као велики пчелар заслужио је, да му се име спомене у „Срп. Пчелару? Вечна му памет! С. Ж. *) Читајући новине видео сам, да је те године било срдобоље скоро у свима крајевима наше земље.

110