Српски пчелар

СРБИ РOДИТЕЉИ!

сока толико, да тек могу, да живе. Прије него што је филоксера опустошила винограде, било је паше издашне, а које године и бујне. Онда је било доста парлога, а на њима свакојаких биљака, које су давале хране пчелама. Али сада послије филоксере вино има добру цијену, те се саде виногради на врат на нос. Нема сада парлога, да стоје забадава. Сад је све засажено а за пчелу није остало скоро ништа. Ко данас не носи у Карловцима својих дошница на бољу па- . га „на осоту, тај не СрБИ р OДИТЕЉИ! вини роди може имати мед“, иначе никакие ко- Спремајте српеиу омадииу „ре користи од свега за све напредне привредне 1 рисги од сво- струве . За „ омо „ а , слосо6виЈв , пчеларењане јих пчела. Ко а колико ваљаш, толико и вредиш. може имати. не МИСЛИ, да Ту нема, аи не треба ничије и Наши су своје кошни- никакове протекције, вей колико си стари НОСИЛИ пе утамани. сг,осо6ан > радин ’ штедљив и м * дар ’ своје кошниЈ . толико си и напредан и срећан. J ко мисли ЈОШ Који ваљан Ср6ин жели ма ка . це по три чеда прелари у кве даље упуте, нека се обрати на тири дана на Карловцима, ма коју српску привредну установу бол>у пашу тај се мора или привредник. Аврам Макдржати оно- симовић говори у својој кеьизи. да ако пчелар не може приспјети до одре Жена мјеста на бољу пашу за једиу ноћ, то ујутру треба да стане гдјегод на страну, да није на сметњи никоме, кошнице ту да скине с кола и лета поотвара, а кад се пчеле увече скупе да лета позатвара, кошнице да метне на кола, па даље да путује. То путовање може трајати до одреЖенога мјеста, три, четири и више ноћи, а дању се увијек морају пуштати пчеле на излет. Дабогме да је то велика незгода и да пчелар мора велики труд уложити на пренашавье својих кошница на бољу пашу, али зато га чека и велика добит. Како треба удесити кошнице за пренашање, да се не би каква несрећа десила, о томе сам више пута писао, те су читаоци то век читали и знају. Али ипак морам споменути, што каже Аврам Максимовић за кола, како их треба удесити за пренашаше кош-

Спремајте српску омладину пре свега за све напредне привредне струне. За то смо најспособнији, а колико ваљаш, толико и вредиш. Ту нема, а и не треба ничије и никакове протекције, већ колико си способан, радин, штедљив и мудар, толико си и напредан и срећан. Који ваљан Србин жели ма канве далье упуте, нека се обрати на ма коју српску привредну установу или Привредник.

101