Српски пчелар

Извештај управе „Српске Пчеларске Задруге" за годину 1911.

Шта и како је потписана у права радила и какво је статье „Српске Пчеларске Задруге" у овој години, износи се ево благовремено у „Српском Пчелару", да г. г. чланови извештај проучити и на скупштини евентуално и предлоге ставити могу. Када би тако дужност своју г. г. чланови Задруге схваћали и на скупштину долазили, и само десетина у раду на скупштини у чествовала: једни питањима, други предлозима, трећи предавањима и т. д., управа би, а преко ње „Српска Пчеларска Задруга" успешније радила. Тиме би се за нашу задругу и за њен рад интересовали не само пчелари него и непчелари, па би многи и од ових био њен помагач, ма у ком правду њена рада. Подела рада у пчелињем друштву треба да нам за пример служи. Имајмо и ми пред очима освештану истину, да више људи боље суди. Не заборавимо ни ми, да напредак сваког друштва стоји до способности, савесности и вредноће управе његове, али много стоји и до тога како чланови друштва помажу управу вршењем својих дужности. Заузимањем управе у овој се години уписало у задругу 42 нова редовна члана и г. Пера Ђуришић као утемељач. Да није 12 старих иступило а 14 брисано из чланства због неилаћања имала би задруга леп прираст чланова. Смрћу изгублена су 3 члана утемељача и то Сава Орловић игуман јазачки, Рада Пауновић велики поседник у Вуковару, Фердинанд Ристер начелник румски и редовни члан Милан Јагодинац из Зајечара. Концем ове године имамо 265 редовних чланова са чланарином од 6 круна, 8 који су примљени са чланарином од 4 круне и 39 утемељача. Концем 1910. године имадосмо 243 редовна, 41 утемељач и 8 са сниженом чланарином. Фактични прираст је дакле концем 1911. године 20 чланова. Ј права аиелира овом приликом на сву иоштовану г. г. чланове да иораде у идубој години, да сваки задобије само једног члана да се уиише у Задругу. Број чланова задруге би се тако удвостручио, па би се тиме и снага њена удвостручила у свима иравцима, у којима сада ради. Лист би се проширио и више илустровати могао, сиромашним члановима би се чланарина снизила; на предавала би се више иутовати могло, укратко р<чено: рад „Српске Пчеларске Задруге" знатно би се проширио на већу корист појединаца и целине. Чланарине је уплаћено у свему 1441 круна и то за 1911. i годину 1413 круна, за 1910. 16 круна заостатка, а унапред je уплаЬено за 1912. годину 12 круна. Дужни су остали 15 чланова 80 круна.

123