Српски пчелар

ужи крај, узме пчелар у уста, па нагло повуче ваздух у цев, каа што се ради, кад се вади ватегачом вино из бурета. Са ваздухом улети и матица у цев. Та би се справица могла звати натегача за матице. Ја je нигда купити не ћу, јер сасвим сигурно хватам матице прстима. Некад су пчелари хватали матице малим клештицама, но и то је ивашло из моде, јер клештице могу пре матицу озледпти,него прети. Многи хватају матице кавешчићем. за тај посао. Матица се поклопи таким кавешчићем, па кад се попне горе у кавешчић, враташца се затворе, па тако има пчелар матицу у кавезу, мада је није ни прстом додирнуо. Овај кавешчић могу сваком почетнику препоручити, а натегачу оставите у подруму. Пит. 41. Је ли у вас био ове године чистац медовит? Ja сам добио ове године са њега прилично меда, а да сам кошнице обезматичио, имао бих меда још више. Човек се учи док је жив. У будуће ћу тако радити, па ћу добити више меда, а кошнице ће доћи до младих матица. Одг. У време старачца (чисца) кошнице се не безматиче, јер он цвета доста касно после ројидбе, па кошнице могу остати безмаци, или све ако и изведу матицу, многа матица остане не оплођена. Осим тога друштва обезматичена на старачцу, јако би ослабила, док би стекла матицу, па би вам кошнице ушле слабе у зиму. Да се од старачца наберете меда, морају вам јака друштва дочекати старачац. Матице мењајте у време ројидбе, кад су кошнице пуне најлепших матичњака, а не пред јесен, јер вас безматичење пред јесен може љуто осакатити. Ђ. К.

OГЛАС.

Управа »Српске Пчеларске Задруге« бринуће се и у овој годный, да чланови могу добити правог вештачког саћа и да мед што боље продаду. Обраћати се треба непосредно на управу »Српске Пчеларске Задруге« у Руму. 5 _ 6

144

За све што се тиче администрације од 1. јануара 1903. год. треба се обраћати на „Српску Пчеларску Задругу" у Руми. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на Уредништво „Српскога Пчелара" у Карловце. Власник и издавалац Српека Пчеларека Задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1912. 370.