Српски пчелар

СРПСКИ ПЧЕЛАР

ИЛУСТРОВАНИ ОРГАН „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ ”

У Ср. Карловцима, I. онтобра године 1912.

Бр. 10.

Излази месечно једанпут.

УРЕДНИК Јован Живановић

Година XVI.

Пчеларски календар. Октобар.

И октобар се батрга у колу међу браћом својом. Цвеће којим се он кити, пчеле готово и не гледају. Мраз и хладне ноћи попили су му лице и скаменили срце, из којега је пре месец два дана текао слатки нектар. За топлих дана пчеле тихо излећу. Октобарски лепи дани, добро су дошли особито касно излеженим пчелама. Сад ће се ишчистити, па fee лакше дугу зиму у кошници издржати. За лепих дана у јесен знају туђице да опустоше слабија друштва, а особито безматке тако вешто, да то пчелар и не опази. Зато нека су лета што већма сужена, док сасвим не зазими и док лет не престане. Кад зазими опет треба лета раширити. Глад тера птичију ближе пчелињацима. Будући су све птице, особито бубождерке од велике користи за наше воћњаке и вртове, зато их треба на разве начине плашити са пчелињака, али нипошто убијати. Против мишева треба да су већ одавна на лета намештени чешљеви или препречене жице. У затвореним пчелињацима (павил>овима), где не долази домаћа живина, треба да су намештене мишоловке или посут отров. Мишеви се у јесен увлаче у лета, а кад стегне јака цича, миру ј у где се нађу, зато од њих треба већма чувати лета у јесен, него у зиму.

Ђ. Коларовић.

Чланови оснивачи „Сряске пчеларске задруге у Руми“ плаћајУ једанпут за увек 50 круна, а редовни чланови I. реда 6 круна годишње ; добивају једни и други лист бесплатно, а чланарину нека шал>у: „Управи сряске пчеларске задруге у Руми“. Који нису чланови задруге а желе и мат и лист плаћају 6 Круна претплате.