Српски пчелар

тлена, да се нилићи не могу провлачити. Но тиме joiu нисам готов. Када сам у мају направио вештачке ројеве п када мп све кошнице не могоше стати у нчелињак, морао сам десетак кошница наместити ван нчелшьака у двориште. Када су мало час споменути иилпћи пчелождери осетили кошнице п пчеле, по цео дан од воре до вечери нису се одмпцали од кошница, док друга жпвпна није ни гледала на кошнице, ови пчелождери чечалп су код кошница, вешто убили сваку уморну пчелу, која би на земљу пала и лакомо је нождералн. Да сачувам пчеле од ове напасти, морао сам кошнице високо од земље иодићи, а испред свију кошница уздуж паправити од три даске широке скеле, да умор не пчеле падају на даске а не на земљу. Из овога сам се у верно, да су нилићи када се од молена намаме на пчеле права напаст и гори непријатељи пчелиши пего сва птичија ђутуре, јер »навика постаје друга природа«. Када се пак кокошке од малена не намаме на пчеле, не ће ни да их гледају, шта више боје их се п бегају од кошница. Зато напоље са квочкама и пилићима из пчелињака! јер лети могу да се навикну, те да поставу страшни пчелождери; а зими чепркашем, скакашем на кошнице и клобарањем живина јако узнемирује пчеле.

Ђ. Коларовић.

Пабирци*).

Стакларскога лема има увијек на мојемп челињаку. Њим се запуши свака рупица на кошницама. На кошницама не смије бити рупице нити пукотине, кроз које би могле улазити у кошницу туђице п у које би се завлачио метиљ. Како се опази која рупица или пукотина, пчелар ће их одмах лемом запушити. Такође увијек мора пчелар иматп при себи лема при препашању својих кошница на бољу пашу за сваки случај ако му устреба. X Порист од пчеларења, Какву корнет донесе за једну годину само једна кошница показује овај рачун : У једној кошница има преко лета просечно 20.000 пчела радилица. које излећу на пашу. Сваког минута излеће 80 пчела. Од 7 сахати из ; јутра до 5 сахати после подне буде 48.000 излета. Свака пчела *) Под знаком сабира пабирке уреднпк »Српскога Пчелара«, под знаком X Сима Жигић а под знаком Л Ћорђе Коларовић.

175