Српски пчелар

СРБИ РОДИТЕЉИ!

био на пчелињаку. Она ми је улила љубав према вриједној пчели и интересантном пчеларству. Није ми мило да морам споменути да није баш сваки експерименат Берлепшев тачан, да се можемо на њега ослонити. По томе нијесу баш таке ждероње трутови, какви излазе из његова једнога експеримента. Ево! експеримента Берлепшева: Берлепш је узео 1000 пчела из плетаре, па ихјеметнуо у кошницу, мали сандучак, а у други сандучак метнуо је такође 1000 тица у свако пчела, али и СРБИ РОДИТЕЛИ! сандуче, пасу 1000 труТОВа. Спремајте српску омладину пре ОНДа ОДНССена Оквирсмедом свега за све напредне привредне оба СЭНДучета са ВеЕиНОМ о- струне. За то смо најспособнији, у таМНИ ПОДтвореним Ее- а колико ваљаш ’ толико и вредиш - рум. Послије г Ту нема, яи не треба ничије и 1 Ј 1 лицама измје- никакове П ротекције, веъ колико си дванаест дана рен је тачНО способен, радин, штедљив и мудар, ОНО је ОКВИр И у једном И толико си и напредан и среЬан. СМСДОМусаНу другом сан- К °Ј И ваљан с р 6ин желимака- дучету са ХИдучету Да се мвв у п нека се обрати на љаду пчела пчеле смире, или п Ј ривредн У ик . за четири лододана је ма- та лакши, а у сандучету са хиљаду пчела и толико трутова за 16 1 / 2 лоти, а то Ее реЕи, да један трут поједе више него Зу B пчела или 320трутова поједу толико,колико ЮООпчела. Овако гласи експерименат Берлепшев, а Адолфо Ерлихер каже, да је тај експерименат Берлепшев нетачан и каже зашто је нетачан ово: „Јесу ли била оба сандучета од једнога истога дрвета, да су једнако причала влагу? Је ли мед у оба сандучета био зрио у једном сандучету као и другом, те по томе да је и влагу једнако на себе привлачио? Да ли су оба сандучета стајала на једнако влажном мјесту у подруму? Јесу ли оба сандучета стајала на једнако видном мјесту? Можда је једно сандуче стајало на виднијем мјесту од другога. Можда је једно сандуче узнемиривала мачка или миш, те су онда и пчеле више јеле. Јесу ли пчеле биле једнога доба у оба сандучета. Напошљетку пчеле у првом сандучету немају ништа да раде, не граде саЕе, не хране уљеве, оне су скоро у летаржији, а

Спремајте српску омладину пре свега за све напредне привредне струне. За то смо најспособнији, а колико ваљаш, толико и вредиш. Ту нема, а и не треба ничије и никакове протекције, веЪ колико си способам, радин, штедљив и мудар, толико си и напредан и среЬан. Који ваљан Србин жели ма канве даље улуте, нека се обрати на ма коју српску привредну установу или Привредник.

163