Српски пчелар

Природа воли укрштај код свијех животиња, па и код биља. По томе мора бити укрштај и код пчела. Макар што има у свакој кошници доста трутова, ипак he се сасвијем ријетко десити, да се матица у једној кошници спари са трутовима исте кошнице, јер су трутови и пчеле једне и исте кошнице браћа и сестре. Матица се из једне кошнице спарује са трутом из које друге кошнице, дакле укрштај бива. Откуда се то зна? Ко има пчелињак са много кошница наше расе, па купи три четири кошнице талијанске расе, онда he искусити, да Ке се у ројевима талијанске матице већином спарити са трутовима наше расе, а у ројевима наше расе спариће се веКином са трутовима талијанске расе. Из тога излази да се матице не спарују с трутовима из својих кошница, него се спарују из других кошница. То долази отуда, шго трутови у кошници и не осјете, кад им матица излети из кошнице на спариванье, јер су већ навикнути на њен мирис, а кад матица излети из друге кошнице, онда им је мирис јачи од туђе матице, која их привлачи на спариванье. Из овога се види да природа не трпи инцест, него воли укрштај, који јача и оживљава крв и ствара здраво чило потомство. А из тога се види и ово, зашто је природа толико број трутова одредила у сваком народу, да што сигурније буде оплођивање матица. Морам споменути опет Берлепша што каже у својој књизи, да је сваки онај пчелар шалабактер, који трпи у кошници у плодишту само као грошић велико саће трутовско. Заиста се мора човјек чудити Берлепшу, који је био врло интелигентан и велики човјек, заслужан за пчеларство са својих испитивања и експеримената, па да је имао тако мишљење о трутовима. Истина Берлепш је говорио: Моје комшије са својим плетарама дају мени за моје матице трутове, али је ипак неприродно и није добро за друштво пчелиње угушивати у н>ему нагон за трутовима, а то је сполни нагон, који се не да тако лако угушити без штете за развитак друштва пчелињега будући је сполни нагон нај јачи нагон. Сваком је пче-

165