Српски пчелар

чане глобе што је продавао восак измешан које чим а овамо је објавио, да гарантира да је чист; а мед, који је опет био под гаранцијом, а то беше шећерна вода! 8. Сваки пчелар треба да је пропагатор те нека народу препоручује да пчелари како се народу боље свиди т. ј. како народу прилике допуштају. 9. Сваки пчелар треба да је члан српске пчеларске задруге у Руми. Што је задруга бројнија. то је и снага јача. Само заједничким радом може се пчеларство подићи на висину. Што је задруга јача, тим је и њезин утецај већи, тим може и користи веће бити за чланове. Не заборавите да је прут само у снопу јак, 18./1. 1911.

Сима Жигић, парох.

Из штатута Српске Пчеларске Задруге.

е.) Одбор се брине да се чланарина тачно уплаћује. прегледа блага]ну свака три месеца, о чему као и уопће, о стагьу задружном штампа у свом листу извештај, подноси га главној скуп штнни. одређује дан сазиву скупштине.

Књижевност.

Изашао је и Пољопривредни календар за просту 1914. годину, (година XXXII. са сликама) уредио Благ. Д. ТодоровиЬ. У Београду, штампано у државној штампаријп краљевине Србије 1913. Цена o'so динара. Она је књига богата садржајем. Има много лијепих чланака из свијех грана економских, који су добро дошли сваком економу. Има и два чланка из пчеларства. Има силесију биљежака и пабирака, које сваки може читати ма не био и економ Ми овај календар препоручујемо топло свијем економима срнским, који he у гьему наћи праве поуке за рацијоналан рад у економ иј п.

Пабирци*).

Не стоји, да доста меда саберу врло јаки народи, него јаки народи, који имају много маторих пчела у одређено вријеме т. ј. кад пада главна паша. *) Под знаком сабира пабирке уредник »Српскога Пчелара«, а под знаком X Сима Жигић, парох.

31