Српски пчелар

него и велики, умни и богати људи, којима није стало до меда и воска. 1 ) Сваки је прави пчелар идеалан и побожан човек, јер гледа у пчели оличени символ вредноће, а у кошници, као у природном јеванђелију, које прича славу Божју, чита премудрост Онога, који је својом руком написао законе, који владају у кошници, и које пчела од поставка својега прекрщила није, нити ће Их прекршити. Прави пчелар зна, да пчеларећи користи, ако не увек себи, а оно другима, и гледа у пчели најречитију проповедницу морала и најморалнију васпитачицу. Све ово је непчелару неразумљивск и смешно, али прави пчелар, који је схватио »дух кошнице«, раз.умеће ме. Зато, што је пчеларење за идеалне људе, зато се у данашње време грубога материализма, у овој бесомучној трци за богатством и лову за милијунима мало људи прихваћају пчеларства. Жеља за наглим богаћењем потисла је у страну лепу појезију економије пчеларство. За оне, који хоће на пречац да поставу Гавани, пчеларење је ситна риба, а појезија економије, по њиховим речима »траћење времена«. У данашше болеспо време, кад нико за никога не мари, кад се сваки само за себе брине, себи се клања и себи служи, алтруизам се оставља фантастима. Чини ми се, да у овој вратоломној јагми за богатством, тим болесним богатством данашњих дана, још мало па неће требати ни постеље за починак, ни трпеза за обед. Жеља за благом нагонила је људе, да ретко спавају у својим постељама, него на колима, аутомобилима и жељезницама, па већ и на крилатицама. Још мало, на ће људи у журби за богаћењем, у место да мирно ноједу залогај за својом трпезом, трчати са тањирима у руци по улицама, па једном руком јести, а другом бројати или примати новце и потписивати уговоре. Данае сви трче за трговином. Не само они, чији је то занат, него и сви Сталежи, па и они, којимато најмање доликује, вајпосле и жене, па и деца. Живци се кидају, а век се прекраћује. Лечилишта су пуна бедних људи са измрцвареним живцима. Кажу, да је рат сасвојимстрахотама »нервозирао« ‘) Види иабирак: »Поенкаре о пчелама«.

6