Српски пчелар

„Jugoslovenska Pćela“.' Glasilo centr. pčelarskoga društva i centralne pčelar. zadruge u Zagrebu бр. 11. и 12. Тиме je навршено три године, откако овај лист излази. Уредник је познати пчелар П. Витман. До сад је била претплата за старе чланове 40 К а за нове чланове 60 К.

„Grospodirski List“, organ «Hrvat.-Slavon. gospodarskog društva» број 19. Осим других чланака има и «Узимљиван>е пчелаца*. Цена за чланове Господар. друштва 24 К, а за нечланове 60 К на годину.

„Српски Задругар“, задругарски календар за г. 1923. У овом лепо уређеном календару, осим календарског дела и других ствари које иду уз календар, има 29 које већих, које мањих поучних и забавних чланака и 25 слика. Међу чланцима има и добар чланак нашега сурадника г. К. Сеперовца свештеника: „Рационална економија и пчеларсшво“. Крај своје богате садржине, календар је овај јефтин. Цена му је само 5 Дин.

Пабирци.*)

A Меца у Хрватској и Славонији продуцира се годишње 300 400 хиљада килограма, који се је до сад највише извозио у Аустрију (по књизи Милив. М. Савића).

A Псогзводња шекера у Краљевини С, X. С. Ове је године било засејано шећерном репом 17.000 хект. земље, те се рачуна, да ће бити 30.000 вагона репе, од које ће се добити највише до 4000 вагона шећера, а то је тек половица колико нашој земљи треба. Остало се мора увести.

A Нова нољопривредна школа. Министарство Пољопривреде и Вода, отвориће нижу пољопривредну школу у Бања Луци (Босна).

A Кпо се цени пчеларогво у Француској. Према верзајском уговору, има Немачка уиме ратне отштете да даде и велику множину пчела, нарочито Белгији и Француској. Прву партију од 23.000 ројева примила је у јесен (1921.) француска контролна комисија у Хановру, а другу партију у пролеће (1922. г.) Ове пчеле намењене су оним крајевима Белгије и Француске, које су Немци највише опустошили за време светског рата («Пољопривредни Гласрик« г. 11. бр. 6.) По овоме можемо судити не само како се високо цени пчела у Француској, него и како стоји пчеларство у Немачкој.

A Пољопривредна изложба у Београду, отворена је мес. новембра 1922. Излагача је било доста као и разних продуката, којипоказују, да тамошња пољска привреда брзим корацима напредује, («Riječ»). Осим ове изложбе, била је изложба у Бару, Руднику Битољу и Бајиној Башти, све крајем 1922.

*) Под знаком Д сабира пабирке гл. уредник а под знаком X С. Жигић.