Српски пчелар
брзо напуниле ћелице, па одмах и затвориле. Тај мед је зрео и остаће дуго течан зато, што није могао да изгуби испарењем из себе воду због брзог заклапања, дочим на осредњој и слабој паши пчеле не пуне тако брзо ћелице, а и не напуне, па док је не напуне и не поклопе, прође доста времена, а дотле је мед у овим ћелицама испарењем изгубио сувише воде, и пре ће се згуснути и ушећерити, а о незаклопљеном меду да и не говорим. Знамо да мед који се брзо ушећери, није добар за зиму. Уз ово, нарочиту пажњу морају пчелари обратити на медљику. Пчеле на слабој паши, навућиће и медљике у недопуњене ћелице, које ретко да нема, кад више кад мање. Медљика је за пчелара на свакој осредњој паши а нарочито слабој паши, као прут за несташну децу. Сваки мед скупљен на слабијој паши гушћи је и пре се ушећери, а ако је уз то помешан још са медљиком ушећери се још и пре. Таки се мед не сме оставити за зимницу, него се мора истрести, па не буде ли позније боље паше са цвета, пчеле се морају прихранити шећером. Да слабија или боља паша од једне исте биљке упливише на каквоћу меда, истресаљка нам то још боље потврђује. На бујној паши заклопљен мед, кад дође у истресаљку, лети из ћелица у густим млазевима као вода, и врло се брзо истресе, дочим на лошој паши, где је мало било поклопљена меда и где су ћелице већином остале отворене, виде се у истресаљци кончићи као магла, и много се дуже окреће, док се мед сасвим не истресе. Мед тај бива тако густ, да се мора витао напоље вадити, да би мед кашиком повадили или истурали га на славину из истресаљке.*) Такав ће се мед брзо ушећерити, а то је доказ, да није и да неможе бити увек добар за зимницу багреновац, липовац, и босиљковац. Добар је дакле само онда и онај мед за зимницу, који су пчеле скупиле на бујној паши, кад су ћелице брзо напуњене и одмах поклопљене, да се није могла испарењем изгубити потребна вода из меда, него је у њему остала и одржала га дуго течним, што је најглавније за зиму. Зато се мора пазити да су друштва стално снажна, нарочито пред главну пашу,
*) Најбоље су истресаљке, у којих је дно као левак (точир) са рупом на средини дна. Ко има таку истресаљку, неће никад морати овако кубурити, као што г. писац каже, ма био мед и најгушћи. Гл. Уред.
24