Српски пчелар

нападају и друге добре кошнице, то су оне права напаст за пчеларе и они се морају бранити од ових незваних гостију, а морају знати и начин борбе, ако желе имати успеха. И још нешто. Нико не треба да мисли, да се пчеле могу натерати, да туђице постану. То се бајаги постиже, ако своје пчеле прихранимо медом, коме смо дали и нешто алкохолна пића. ~ Онда ће пчеле као пијане нападати туђе кошнице и своме госи доносити мед. У оваке глупости не треба веровати. На то не треба нико ни да мисли, али сваки треба да мисли, да непажњом и неразумним радом може лако да изазове туђице, које могу да му нанесу огромне штете.

Сима Жигић, парох.

Зашто се више пута у пролеће пчелиња друштва споро развијају?

Више пута ћемо чути, како се пчелари туже, да им друштва у пролеће слабо напредују, мада имају младе матице. Много пута стигне и багрена: у неких пчелара, кошнице се већ роје, а у неких нису друштва прешла ни пети оквир. Један пчелар већ је истресао мед од багрене и чека горушицу, а други нема меда ни за лек. Шта је томе узрок ? Ево их неколико: 1. Друштво којему је остављено у јесен мало меда, никад се неће, крај једнаке паше развијати, као друштво, које је имало довољно меда. II слабије друштво, којему је остављено задоста меда, престићи ће јаче друштво, које је кубурило без хране. Од меда постају пчеле, а од пчела мед. Зато ко жели, да му друштва у пролеће напредују и да на време стану на снагу, мора им у јесен остављати довољно меда, јер ни најбоља матица неће ширити легло, ако је у кошници невоља. Зато кад пчелар пред јесен опази, да му пчеле неће имати доста меда до пролетње паше, нека им врати од истресенога меда, колико им треба. Ако нема меда, нека им дода шећера, колико мисли да ће им требати. Увек је боље у јесен пчеле потпуно намирити, него их у пролеће из нужде прихрањивати. Прави рацијоналан пчелар не пушта, да дође у пролеће до прихрањивања из нужде. Рацијоналан пчелар прихрањује у пролеће само спекулативно, из рачуна. 2. Друштва слабо у пролеће напредују у крајевима. где нема у ране пролетње паше. Добра пролетња паша више вреди, него не знам колико старог меда у кошници. У Фрушкој Гори, где има врло ране пролетње паше, друштва увек раније стану на снагу и спреме се за ројидбу него у Равноме Срему, где издашнија паша почиње тек месеца априла. Зато сваки пчелар мора водити рачун о пролетњој паши, кад настаје и колико траје, па према томе остављати пчелама меда. Где има већ у рано пролеће добре паше, остављаћемо пчелама мање меда, а где настаје пролетња паша доцкан, мора им се оставити у јесен више меда.