Српски пчелар

Ускрс.

Ускрс! Да слатке ли речи, пуне радости, пуне утехе, пуне наде; пунајеуста, весело срце а срећна душа. Ко се Ускрсу нада, тај не зна за страх смртни ; за тога смрти нема. Дивно ли је уређено, да баш онда, кад цео хришћански свет слави Ускрс Бога, Сина човечјега и поје му „воскресени ткое“, тада и цела природа и ~кса тварх Kocirk« каетх Т/А, кс*куА цдрк>“. У бескрајном храму, што га ми васионим светом зовемо, а под сводом небесним, са којега у место дробних кандила, светле сунца, звезде и месеци, у грандијозном оркестру, цела природа слави Ускрс Твој, велики Боже, а и свој. Све, цео васиони свет пева Ускрсу и учи да нема смрти. Но тај највеличанственији оркестар не би био за пчелара потпун, да нема у њему и миле зуке наше вредне пчеле. Цео тај јединствени оркестар без пчеле био би за пчелара крњ, као људски оркестар, у којем не би био какав важан инструменат. Да није пчелиње песме у пролеће, пчелар би био крај свију гласова и корова. што их чине природне силе и њени створови несрећан. , И пчела, та тајанствена свећеница у бескрајном храму васионога света, заједно са мирисним цветом слави Онога, кој.и је тај највеличанственији. храм створио. Цвет својим бајним мирисом и чаровним шаренилом поздравља ти Ускрс вредна пчело! Весео чека твој нољубац цвет са пуном чашом слаткога нектара. Ти му долећеш, љубиш га, а он после тога умире, јер је дочекао оно, што је жељно чекао. Ти си му пчело донела смрт али и Ускрс. После твојега доласка, мирисни цвет умире као јединица, али да ускрсне и да живе у својој врсти. После твојега доласка, цвет умире брзо али славно, а без тебе живео би дуже изгледајући те, али би опет умро, умро би несдавно, кад га ти не би нашла. Твоја похода доноси цвету смрт, али уједно и залогу за ускрс И нов живот. Залога је та у животној клици, што се рађа у цвету кад умире. Као што зрно пшенично мора да умре, ако неће да остане једино, тако је и са цветом. Пчело, тајанствена носилице смрти и живота, што си по рају летала, пре него што су први људи по њему

50