Српски пчелар

тесна кошница. Особито ако пчеле ни ноћу не уђу у кошницу, него их и изјутра, дакле после ноћне хладовине, нађе пред кошницом, тада треба кошницу одмах распуштати додавањем саћа или наставка, а ако је кошница пуна меда, треба не оклевајући мед истресати. 2. Пчеле се подстичу на живљи рад и истресањем меда. Што се мед чешће истреса, пчеле све са већом журбом излећу на пашу. Пчелар који има времена, да за добре паше често истреса мед, набраће се више меда, него онај који или неће или нема кад, да често истреса мед, него пушта пчеле да сав мед заклопе или им додаје наставке и т. сл. 3. Друштва ће бити вреднија, ако пчелар може да се побрине, да му пчеле за јаких жега имају колико толико хлада. На јакој припеци пчеле малакшу и попусте у раду. Истина, и многе биљке, док је највећа врућина, од 11 до 4 с. после подне престану излучивати нектар, али је опажено, да друштва која су на јакој припеци, пре обуставе лет, него она друштва, која су у хладу. Угрончане пчеле пред кошницама, не значе увекдајекошница тесна. Јака врућина хоће и слабије друштво да истера из кошнице пред лето, мада у кошници има довољно места. Кад таку кошницу отворимо. наћи ћемо на саћу врло мало пчела. Ако кошница није тесна, него ако је врућина истерала пчеле на поље, пчеле се преко ноћ опет повуку натраг у кошницу, те у јутро нема ни једне пред кошницом. Друкчије је, као што сам напред рекао, ако је кошница тесна. Тада ћемо наћи и после хладне и кишовите ноћи пчеле на пољу. 4. Друштва која су дуго безмаци, попусте у раду. Зато, мада пчелар из рачуна за неко време кошницу и обезматичи, не треба да пусти кошницу, да сувише дуго буде без матице. И додавање матичњака повраћа живот и веселост у кошници. 5. Друштва се подстичу да буду вреднија, кад се доведу у стање роја т. ј. кад им се узме изграђено и пуно саће, па их се пусти да граде саће. Не може човек веровати, како така друштва и на средњој паши брзо граде саће и уносе мед. Свако друштво треба пустити, да свакога пролећа и лета изгради по који додани му вештачки сат. Још ђе пчеле бити живахније и вредније, кад их пустимо, да понешто граде и трутовскога саћа. 6. Појачавањем слабих друштава леглом, особито незаклопљеним леглом, изазивају се друштва да буду живља и вреднија особито у пролеће, јер леглом се подиже не само снага него и топлина у кошници, а топлина је пчелин елеменат, без којега не може бити, као риба без воде. 7. Вредноћа се подиже у пчела и спекулативним прихрањивањем. Прихрањивањем и слаба друштва оживе, добивају срчаности и воље за рад. Разуме се, да се спекулативним прихрањивањем подижу друштва на снагу. А да већа и јача друштва, кад њима пчелар паметно управља, морају више нарадити него слаба друштва не треба доказивати.