Српски пчелар

њаке а оставим само један најбољи и тако радим редом код сваке кошнице. Са овим је задржано ројење. Док млада матица изађе и док се оплоди, прође три недеље, а пчеле за то време напуне кошницу медом. Зашто су напуниле кошницу? Зашто нису напуниле и оне кошнице, где матица није уклоњена? Зато, што је већ познато, да матица у месецу јунију највише јаја носи, те према томе и силан мед се утроши на легло, а кад се матица уклони, пчеле немају да хране легло и сав мед остаје пчелару. У оној кошници, где матицу не бих уклонио, добио бих истина јако друштво, али меда готово ни мало. Ја сам овај начин већ неколико пута опробао и тако радим само у годинама са средњом пашом. Ако је година медовита, пчеле предухитре матицу и нанесу меда, а истресаљка ради своје; ако је година рђава, тада је наравно, да се матица не сме уклањати. Према томе, ја не познајем Ханеманове решетке, нити употребљавам кавешчиће. Може неко мислити, да за то време кошница ослаби, пошто није било матице да размножава друштво, али то не стоји, јер после липе наступи и онако пауза и траје до августа. За то време пчеле се доста губе, тако, да се после и не примећује из које је кошнице матица уклоњена а из које није. •(? Ур.) У месецу августу пак, преносим кошнице у Равни Срем на бели босиљак. Наравна је ствар, да овај мој начин пчеларења не одговора и оном пчелару у равници и оном где паша почиње касније и не може се применити свугде, зато, као што сам напред рекао, добро би било, да старији .искусни пчелари опишу начине којима по разним крајевима наше домовине пчеларе, те тако пчелар почетник не би био у недоумици којим начином да пчелари, јер би увидео, који је начин пчеларења за његов крај на]подеснији и не би, и поред најбоље воље, после годину две дана занемарио нашу најлепшу грану економије, пчеларство. Срем. Карловци.

Коста Николић.

Паметар.

t Милан M. Мартиновиб управитељ школе у Бос. Крупи. За време неизлажења »Срп. Пчелара« год. 1919. склопио је очи наш пчеларски друг и пријатељ Милан Мартиновић, један од најодушевљенијих радника на пољу рацијоналног пчеларења. Међу вреднима, један од највреднијих, међу одушевљенима, један од најодушевљенијих радника на пољу ширења напредног пчеларења, бпо је М. Мартиновић. Речју, пером, делом и примером учио је како треба пчеларити. Као пословођа пчеларске подружнице у Бос. Крупи од г. 1889,—1919. са другим вредним пчеларима, радио је из све снаге, да се подигне народно пчеларство у Босни, које је дотле било на врло ниском степену, крај свију повољних увета за пчеларење. Неуморан као вредна пчела, радио је без престанка. Његових радова много има у пчеларским новинама, а

92