Српски пчелар

СРПСКИ ПЧЕЛАР

ИЛУСТРОВАНИ ОРГАН „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ”

Броj 7.

Главни уредник: Ђорђе Коларовић.

У Срем. Карловцима, I. јулија 1923.

Излази једампут месечно.

Одговорни уредник: Глиша Микић.

Поштарина у готовом плаћена.

Година XX.

Пчеларски Календар. Јулиј.

У јулију месецу у многим крајевима удара паша натраг. Са нестанком паше престаје и нагон за ројењем. Пчелар мора пазити на ројеве и изројене маторке, јер ако паше нестане могу и ројеви и маторке помрети од глади. Пчелар мора још нарочито пазити, да ли су се у другенцима и изројеним маторкама матице оплодиле. Да ли су се младе матице оплодиле и да ли су почеле лећи познаће пчелар по томе, ако после 10 до 14 дана, од кад је маторка пустила другенац, прегледа и овај и маторку. Нађе ли јаја и легла, значи да су се матице оплодиле. Не нађе ли јаја ни легла, значи да су матице пропале. Ако је рђаво време спречило, да су младе матице могле излетати ради спаривања, ту прилику такође мора пчелар у виду имати. Ако за 6 недеља нема јаја ни легла у другенцима и изројеним маторкама, значи да се матице нису оплодиле и лећи ће трутове, и кошнице пропашће. Ако се ради рђавог времена матица за три недеље не оплоди, ма се доцније и оплодила, не ће имати велике вредности, зато такове кошнице треба при узимљавању спојити или их забележити, па до године у ројидби матице изменити. Но пчелар може знати да ли се матица оплодила, а да кошницу и не прегледа. Ако пчеле гоне трутове, а уз то уносе много рђе, значи да је кошница у реду. Напротив ако пчеле не гоне трутове и не уносе рђе, значи да кошница није у реду. У јулију може да удари бујна паша од белога босиљка. Док паша не удари, стесни лета на свима кошиицама. Да пак пчелама не би била несносна топлина, треба прозор у кошнпци уклонити.