Српски пчелар

ложбу у Војводпни веомаје велико, што је разумљиво. Индустријалци са свију страна наше домовине јављају се као излагачи. Пријаве ради излагања прима Извршни Одбор за приређење изложбе у Новом Саду, Футошка ул. бр. 65. (»Riječ«).

Двадесетпетогодишњииа истрајног рада Савеза Српских Земдорадничких Задруга у Загребу. Савез Срп. Земљорадничких Задруга основан је у Загребу 10. јануара 1898. Према томе тога дана и месеца ове године навршило му се 25 година живог рада и живота у плодном раду. Крај свију мука и невоља, захваљујући истрајности оних који су били на челу Савеза, дочекао је Савез ево своју двадесетпетогодишницу, која је обележена Савезом Београдским и Савезом Загребачким у један Савез, који ће се зватп: Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга у Београду. Нека је срећно! (По »Привреднику«).

Хрватско Славонско Господарско Друшгво у Загребу. држало је 29. јунија о. г. своју главну скупштину, коју је отворио председник друштва г. Мирослав Кулмер. На скупштини су били изасланици разних министарстава и многи угледни гости. Кога занима да сазна поближе рад друштва уг. 1922. наћи ће то у Извештају, што га је друшто издало, у којем је изнесен сав разгранати рад тога друштва.

Књижевност.

„Pčelarenje na med“. Саставио Др. Ш. Матејчић. Штампарија »Единост« 'у Трсту. Страна 30. Књижица се дели на три главна одсека: Начин пчеларења. Величина кошнице. Узгајање младих матица. Као што натпис књижице каже, г. писац хоће да упути пчелара, како ће доћи до меда у оним крајевима, где већ месеца јунија престаје паша. Да то постигне, г. писац препоручује: 1.) велике кошнице са широкпм оквирима, 2.) младе матице и 3.) јака друштва већ у почетку главне паше, до којих се долази снајањем кошпица. Будући смо књижицу добили, кад је овај број листа требао да иде у штампу, не можемо за сад о њој више проговорити. Толико само можемо рећи, да је спајање и појачавање кошница од увек било од велике користи за пчелара. Исто тако и младе матице су увет за успешно пчеларење. Али велике копшице са великим оквирима, у крајевима са слабом пашом, могу бити највећа невоља за пчелара. Није свака кошница за €ваки крај. Где је добре паше, нека се пчелари са већим кошницама: али где је паша слаба, где у пролеће паше нема, где су размаци од пање до паше јако велики, за таке крајеве нису велике кошнице. У крајевима са слабом пашом, не да се ни замислити пчеларење са великим кошницама, без скоро редовног прихрањивања, а прихрањивање је баш најмрскији посао за наше пчеларе. Понављам, где је добре паше, нека се пчелари са већим кошницама, алп где је паша слаба. не треба нп помпшљатп на велике

124