Српски пчелар

1.) Пчелиња куга.

труло распадање легла. У прошлом веку владало је погрешно мишљење, да ситне мушице снесу јаја код пчелињег црва, из којих се излежени црв развија на штету легла и узрокује трухлеж легла. На узрок заразе први је указао Cheshire (1884.) кад је пронашао bacillus alvei и прогласио га узроком трухлежа легла. Двадесет година овај бацил вредио је као једини узрок свију врста трухлежа легла, док 1904. год. Швајцарац Burri и Американац White у исто доба не пронађоше bacillus larvae. Доцније су пронађени и други бацили, који трухлеж легла изазивају. Болести давали су разна имена н. пр. опасни трухлеж легла, куга, смрдљиви и несмрдљиви, европски и американски трухлеж легла и т, д. Данас дошло се до уверења, да имамо две врсте трухлежа легла, које се међу собом развијају и зову се: ичелиња куга и трухлеж легла. Како зараза дође до легла, још није тачно испитано, али влада мишљење, да може бити у ћелици и у храни (мед, рђа, вода) и долази кроз уста црва. Друкчије не може се оправдати, јер хитин је доста тврд, а на болесном леглу нема нигде рупице ни знака, које би оправдало могућност заразе на овај начин. Дакле, уста су једини улаз за заразу, а легло се може заразити док једе, а чим престане јести отпада могућност заразе. Поклопљено легло не може се заразити. Од заразе умире црв поклопљен и непоклопљен, а то постоји до времена заразе и од бацила. У цреву и стомаку бацили нађу новољно место за развијање, шире се по читавој унутрашњости, док на послетку не наступи смрт и распадање легла. Кад из јајета изађе црв, здрав је и нема у себи клице заразе. Незаражено мртво легло може врло лако постати повољно место, за умножавање бацила. Dr. Ђерзон још 1848. год. нагласио је и више пута понављао тврдњу, да од зиме или глади мртво легло може постати згодно место за заразу.

Пчелиња куга називала се пре опаки трухлеж легла, смрдљиви трухлеж легла, куга, зараза црева и стомака, американски трухлеж легла и т. д. Кугу узрокује bacillus larvae White. У почетку бацил назван је bacillus X, bac. Burri, bac. brandenburgiensis, a

116