Српски пчелар

танким слојем земље, птице ће га појести). Може се сејати и као узродица између окопаних кромпира, тикава, мака, разних врста репа и т. д. Будући су њене младе стабљике пре прецветавања врло нежне, и, по природи, врло крте, па их ветар и крупна киша изломе и оборе сасвим на земљу,*) препоручује се, да се она при сејању меша са семеном других јачих медоносних биљака, као на пр. горушицом која јеуз њу врло погодна. Ради правилнијег засејавања њено се ситно семе меша с просејаним речним песком. Сејање се врши омашке (на сачму), или на редове на 25%.**) Осим плевљења, разређивања и евентуалног расађивања честих биљака, никаква јој друга нега не треба. Препоручује се нарочито сејати је с јесени, јер за време јесењих киша брзо ниче, и, по том, као и пшеница под снегом се добро одржи; нахуде јој мало само дуги јаки и сухи мразеви (без снега). Озимица фацелија цвета већ у априлу кад је пчелама јако потребна ради свог богатства у нектару и прашку. Периодичним засејавањем сваких 25 дана може се целог лета до октобарских мразева (слана јој ништа не нахуди) вештачки одржавати иаша, разуме се, ако у времену сејања има влаге у земљи. На пролећњем топлом и влажном времену посејано семе фацелијино ниче за 6 —B дана, а у шестој недељи почиње цветати. На сухом времену ницање је знатно спорије, па и цветање краће траје. Преко лета треба је сејати непосредно пред кишу, у противном сухо засејано земљиште треба наводњавати (залевати). За време прошлогодишњих сушних дана у јунију и јулију није ни фацелија могла нићи и поред неколико слабијих залевања, алије иза првих јесењих киша у августу брзо никла и набујала и у септембру цветала. На плодној и незаклоњеној земљи биљке се толико разгранају, да нису ретке стабљике са по 15 до 20 гранчица и скупа са 400 —500 цветова (у току 30 —40 дана, колико траје њено цветање у пролеће). Цветови су нанизани у клас, један до другог, кадшто по 30 —40 у класу код добро развијене биљке на плодном незаклоњеном земљишту. Цветање почиње у класу одоздо навише, тако, да док доњи цветови сазревају и плодници (чаурице) прскају, горњи тек постепено цветају због чега је и отежано скупљање њеног семена. Цвет јој захвата B—l8 — 10 n ’/ m у пречнику. Цвет има пет круничних модроплавих листића, сраслих међусобно у цев и пет слободних чашичних листића. Прашника има пет; они су нарасли на круни, а два тучка у средини слободно стоје. Плодник је цвета четвородел. У сваком је делу по један семени пупољчић, те сваки цвет даје по 4 семенке, које из прснутог сасушеног плодника лако испадају на земљу, зато се једном засејана фацелија даље сама засејава. Њен четвороделни плодник доводи је у

.*) Град ју је ове године м. маја сасвим уништио у времену цветања. **) На један ар плоднијег земљишта довољно је 350 грама семена, а за слабију земљу 500 грама ако се фацелија сама сеје.

119