Српски пчелар

нектара и мириснога прашка у цвету. Зато се у очајаљу подиже све што је за рад и полеће сад на једну сад на другу страну у округ око кошнице. да потраже колико толико хране, јер ено уљеви већ почињу умирати од глади. Болничарке долазе, па их тужна срца ваде из.ћелица и износе из куће, да не куже кошницу. Невоља је сваки дан већа. Сад већ и сасвим младе пчеле, које треба да раде кућевне послове, полећу не би ли се што то набавило. Али заман сва мука. Прелећу брда и долине, њиве и ливаде, шуме и пашњаке све узалуд. Цвета мало, а и што га има, покрила га дебела прашина. И он се јадан сневеселио, изгубио и боју и мирис а нектарије одавна усахнуле. Пчелица, мила гошћа његова, приблпжи му се, али кад га види јадна и жалосна, без нектара, покривена каљавом прашином, бега од њега и тужна бадава лута, док се уморна не врати кући својој, празна желуца и без мириснога обножја. Невоља бива све већа. Мртвих уљева сваки дан више, а залежених јаја сваки дан је мање. За који дан па неће бпти ни јаја ни уљева. Пчеле од рада и глада малаксале, слабо и излећу, и из последње ћелице меда ће сутра нестати. Последња кап меда даће се матици, а после тога цело друштво умире тихо, мирно без јаука. Тек тихо и слабо таласање крилима казује, да је кошници куцнуо последњи час. Ето, пчелари, тако је кад глад завлада у кошници. Па може ли осетљиво срце правога пчелара, који у истину своје пчеле љуби, допустити да његова вредна пчела, која му је толико година жпвот сладила и толике срећне часове створила, таке муке мучи?! Не, такога пчелара нема и не сме га бити. А ако се нађе, то није прави пчелар, него само медар, и томе треба прави пчелари да отпевају ону старпнску: »Збогом, немарна душо«... Прави пчелар неће допустити ни да му једна кошница његовом кривицом пропадне а камо ли цео пчелињак, који му је можда впше доносио него његова мала њива. Прави пчелар ће у случају зле годипе одржати свој пчелињак, ма се морао и задужити, јер његове захвалне пчелице ће то са богатим добитком одужити. Прави пчелар не сме допустити да му у рђавој години пропадне пчелињак, који ће му можда већ до године донети велик добитак, јер тако рђаве пчеларске године, као што је ова, врло су ретке. За тридесет година својега пчеларења ја нисам никад имао овако лошу годину као што је ова година 1923. Тврдо верујем, да ни један прави пчелар неће пустити, да му глад упропасти пчелињак. Меда се не може никако добити, а шећер је скуп, али правп пчелар ће га опет купити, да спасе своје вредне пчеле од глади. Тврдо се надам, да ће тако урадпти сваки пчелар, којему је то икако могуће. Али међу пчеларима има и таких, који крај најбоље воље. тешко ће моћи наћи новаца за 50, 100 и више килограма шећера. Како тима да се помогне? Међу тима има правих одушевљених пчелара. који плачу. што ће им вредне њихове радилице поумиратп од глади. На ту браћу пчеларе ја мислпм и њих мије

137