Српски пчелар

Пчеларе Ти верне, миле синке своје Задруго нам мила, Теби с’ дани броје' . . . Место да с’ весела, к’о птица у лугу, Ти мораш да славиш у маленом кругу! Ој Матицо наша! Авај вредна Пчело! Кад бих само мог’о пожелети смело, Да бодриш и делаш још на многа лета! Јер већ видим, каква судбина те срета! Дваестипет лета делала си трудно. Дваестипет лета стражарила будно. Дваестипет лета скупљала си вредно K’o Матица права пчеларе уј,едно! За толико доба Твога трудног рада Ловор-венац треба да Ти је награда. Али место венца, пропаст Ти се спрема, Јер пчелиње слоге у пчелара нема! . . . Еј зашто си сада на пб пута стала? Зашто си одједном тако малаксала? • Одговор би тужан Задруга нам дала: »Зато што у свету неста идеала; »Зато што сад нема оног топлог жара, »Којег некад беше у мојих пчелара. »Зато, што не могу да повичу стари: »Шта чините данас ви вајни пчелари? »Зар смо зато некад ми радили трудно, »Да нам данас све то прође узалудно?« Јест! Ја Задругу видим како сузе лије И болом у души тужно узвикује: »Где с’ старино*) седа?! Где пчелари стари?! »Да видите чуда; шта чине пчелари. »Напуштају добро, своју милу Мајку, »Што свој живот даде за децу нејаку!«

Чујеш ли, пчелару? Како Мајка цвили? Зар Задруга твоја више ти не мили?

*) »Седом старином« звали су многи проф. Ј. Живановића и ово се место њега тиче.

147