Српски пчелар

тражећи нектар, а кад се нагута цветнога сока и напуни мехурић за мед (гушицу), тада се у правој црти враћа у своју кошнпцу. 2.) Ветар јако смета лету пчелпњем. Противу ветра јачем од 15 амер. миља, врло тешко се могу борити. 3.) Просечна је брзина пчелињега лета, кад је тихо време, 15 америк. миља (око 22 km.) на сахат, а највећа-је брзина 25 миља за сахат. (»Bienenvater« n./1923).

Питања и одговори.

Пит. 32. Летос приликом прегледања кошнпца наишао сам на један безматак. У тој кошници било је нешто заклопљенога легла, али јаја ни незаклопљенога легла није било баш ни мало. Матичњак нисам видео ни један. Али кад сам се после осам дана сетио и доспео, да опет прегледам ту кошницу и да јој додам матичњак, нашао сам, на моје чудо, у кошници младу оплођену матицу, која је већ залегла приличан комад сата. Ја сам се томе зачудио. Откуд у кошницп матица, кад није било ни јаја ни младог легла, нп матичњака? Један овдашњи нчелар чптао је у неким немачким новинама, да пчеле краду јаја пчелпња из туђих жошница, па мисли, да је тако нешто морало бити у овој мојој кошници. Може ли то битп? Одг. Ја бих радије нокушао, друкчије одговорити на то питање, него тај пчелар, што чпта немачке новине. Зар вп нисте могли међу пуном кошнпцом пчела, превидети младу, можда још и неоплођену матицу, која више пута није много већа од обичне пчеле? Или, зар нисте ви могли можда превидети какав мали матпчњак? Више пута пма тако малпх матичњака, да се скоро и не виде, нити их је могуће видетп. док се сва пчела са саћа не спаје. Па зар је немогуће, да је матица из те кошнице била баш онда на спаривању, кад сте вп кошницу разгледали. Илп, зар није могла каква матица, кад се је враћала са спаривања, залутати у тај безматак где је радосно бпла примљена. Све бих ја то пре веровао, него да је то друштво, из накрадених јаја, извело себи матпцу. Одавно се чују међу пчеларима гласови и натуцања, како пчеле преносе јаја, али то још није утврђено као встина. Није то лако, нпти је свакоме дано, испитивати тајне пчелињега живота. Из »Писама Фрање Хубера« што их је преложио покојни Ј. Жпвановић, можете видети, колико треба труда, воље и дурашности ономе, ко хоће да проучава тајне живота пчелињега. Ја се, до данас нисам уверио, да пчеле пренашају јаја, а још мање да их краду из других кошница. Кад би то пчеле могле радити, онда неби било безматака, а Ханеманове решетке не би вределе ни луле дувана. Безмацп би накралп јаја, па би извели матице, а пчеле бп у преграђеним кошницама, провлачиле јаја куда би хтеле, па би тако увек пчелара изиграле. Али видимо, да се то не догађа, а док то не буде, не можемо веровати, да пчеле краду п пренашаЈУ јаја. Ђ. К.

174