Српски пчелар

Да, тај славни Срем, над којим, као да се је продерала она врећа, из које је мајка природа делила земљама своје дарове, остао је ове године без меда, јер великежеге без кише сасушиле су нектарије у цветним чашицама, па вредна пчела, за коју св. Јован Милостиви каже: »пчедд шбаггдкјцји ЗдфлУа, сокрдти ллоди, дд Bслддитх идијх ГОOТДНК« (Пролог 2. авг.), није могла да нађе слаткога нектара ни за себе, а камоли за пчелара и за његов »гортднк« а још мање за његове дубоке канте, које сада зјапе празне, па кад очајни пчелар случајно куцне по њима, оне као да га прекоравајући питају својим металним гласом: еј пчелару! где ти је сад твоје знање и вештина? А он тужно клима главом, па шапатом одговара: без паше, не помаже ни знање ни наше довијање. Зато ће многи пчелар три пута подвући најцрњим мастилом год. 1923., да је и позноме потомку обележи као врло рђаву и кобну за пчеларство, јер ће та година бацити пчеларство за много година унатраг и подсећи крила одушевљења многоме пчелару, особито почетнику, који уз то новаца нема, да набави скупоценога шећера и да тако спасе своје пчеле од пропасти. Куда се год окренемо чујемо јадање на рђаву годину. Којега год пчелара сретнете, сваки изгледа као да су му се лађе подавиле. На питање: како пчеле? Једногласно се одговара: зло, рђава година. Тако сви одговарамо, а нико неће да каже: зло је, година је рђава, а ми смо је направили још рђавијом, јер смо ми рђави пчелари. Тако бисмо морали одговарати, да је у нас мање таштине и лажнога стида, јер у истину ову злу годину ми смо учинили још гором, јер смо јој помогли, да лакше стамани наше пчелињаке, јер смо их оставили саме себи. Многи ће се поштов. читалац зачудити кад ово прочита, па ће незадовољан одбити од себе увредљиве речи, да је он рђав пчелар! Многи ће можда, као оно фарисеј у храму, почети ређати своје врлине овако: ко сме рећи, да сам ја рђав пчелар?! Нчелињак ми је чист као соба; кошнице су ми све у реду, читаве и обојадисане; паучине нема на мојем пчелињаку ни за лек; у иојилима је увек чиста, мало осољена вода; чувам га од непријатеља; на заклониту је месту, где јаки ветар нема маха, а уз то ниска дрвета чувају кошнице од претеране жеге. Сав алат је чист и на својем месту, речју све је у реду као сахат. Свако каже, да ми је пчелињак као вилински двори. Пред њим мирише цвеће свакојако у укусним лехама, а лепоту му подижу још и стаклене кугле, па се у њима огледа пчелињак и пчелар! То је, што се тиче спољашњега реда. Па и у кошницама пазим на најбољи ред, у колико стоји до мене. Матице не држим старије од три године; саће старо претапам и не дам да престари; трутовскога саћа има у кошницама тек колико је потребно. Е, а што су друштва слаба и што у кошницама нема меда, то нисам крив ја, него рђава година. Тако себе брани многи наш нчелар. Као што смо видели, све му је у реду, само су му друштва слаба и нема меда у кошницама. А ту баш и лежи зец.

178