Српски пчелар

вали су се ројевима, пустили су, да се кошнице роје. То је с једне стране добро, бар се број кошница повећао. Али са друге стране није било практично, јер ројидба је пала у почетку главне паше багрене, па ни ројеви, ни пресади нису дали меда. Дакле повећан је број кошница, али главна паша није се искористила, остали су без меда. До друге паше липе, било је тек толико, да се друштва на снази одржавају. Друга паша липа оманула је, није била медовита, запара и суша спржили су оно мало цвећа, да пчеле иису налазиле довољно хране за своје дневне потребе, трошили су залиху меда из кошнице, а почетком августа нека су друштва напуштала кошнице, појавили се ројеви бегунци. Друштва су за време суше у развијању застала, у августу била су слаба друштва, која нису била у стању, да искористе јесењу пашу. У другој половини августа пала је лепа киша, бели босиљак је био медовит, а слаба друштва једва су накупила себи зимницу. Ко је овако пчеларио наравно да није задовољан са прошлом годином, зато је убраја међу слабе пчеларске године. Вешти пак и искусни пчелари удесили су свој начин пчеларења тако, како ће прву главну пролетњу пашу искористити. Вешти пчелари раније су приметили појаву нагона за ројидбом, па су нагон за ројидбом задржавали, да им ројидба не падне у почетку него при концу главне паше. Са јаким друштвима они су главну пашу искористили, јака друштва искористила су главну пашу багрену, они су нешто меда истресали а кад је багрена прецветала онда су своје јаке кошнице вештачки изројили. После истресања багреновца јака су друштва, док је багрена прецветавала напунила саће медом, а кад је прављен вештачки рој, тада је и пресад и рој имао доста меда, да је могао живети до друге паше. Кад је липа оманула искусан пчелар видео је, да пчеле у пољу не налазе довољно хране колико дневно требају него троше залиху меда из кошнице. Друштва су у развијању застала, а да друштва у кошници не ослабе, да кошнице не постану слабице, искусан пчелар је настојао да одржи јака друштва у кошницама па је своје кошнице прихрањивао. Кад је у другој половини августа бели босиљак био медовит, добре кошнице су ову пашу искористиле, па су ови пчелари добили око 10 —20 кг. меда по кошници. Зато ови пчелари прошлу годину убрајају међу средње пчеларске године. И конструкција кошнице игра улогу у добијању меда. Данас има око 300 разних система кошница, а тешко је рећи која је кошница најбоља, јер скоро са свима системима кошница, искусни пчелари постигли су врло леп успех у пчеларењу. Кошница не треба да је ни велика ни мала, својом садржином треба да одговара паши дотичног краја. У крајевима где је добра паша треба имати већу кошницу, а у крајевима са слабом пашом, згодније су мање кошнице. Кад је реч о величини кошнице, ту се разуме величина медишга. А плодиште и у малим и у великим мора бити до-