Српски пчелар
ми не смемо очекивати да нам све година донесе. Свака година доноси нам нешто меда, али ми нисмо увек спремни да то искористимо. Не смемо све од године и пчелињег друштва очекивати него морамо настојати да у кошницама имамо добра и јака друштва која су у стању и слабију пашу искористити. А то ћемо постићи тада, ако се у пчеларењу прилагодимо према приликама места и времена. Ко се 1930. године у своме начину пчеларења прилагодио према приликама места и времена, тај је постигао успех и прошлу годину држи за средњу пчеларску годину. А ко није водио рачуна о приликама места и времена, није никакав успех постигао, томе је била слаба година. А вештина напредног пчеларења је у томе, да се згодно искористе прилике места и времена. Зато наш народ каже: ко умије, оном двије. н. м. с.
Вредност меда.
Вредност меда по његовој доброти тешко је проценити, јер доброта је релативан појам, који се са више страна може посматрати и процењивати. У главном може се узети, да се вредност меда цени по ароми, кусу и боји, јер од тога највише зависи тражња и потрошња једне врсти ,меда. Док су наши старији пчеларили са кошницама са непокретним саћем, пчелари су у јесен сумпором гушили кошнице, да из њих изваде мед У том саћу био је мешовити мед, кога су пчеле скупљале од пролећа до јесени. Мед од поједине врсти н. пр. багреновац, липовац и т. д. није се могао вадити, јер је саће било непокретно, па није се могло знати, где су пчеле почеле саће пунити н. пр. са липовцем. Поред тога није било истресаљке, па се није могло саће истресати, да добијемо чист мед. Дакле тада није било чистог багреновца, липовца, босиљковца и т. д. него је био један мешовити мед, који је био једне године светлије боје, а друге тамније. Кад се почело пчеларити са покретним саћем, и кад је пронађена истресаљка, од тада је пчелару могуће из кошнице извадити сат са медом и мед истрести, а празан сат вратити у кошницу на своје место. Сад је могуће и на краткој паши, кад у близини пчелињака има већа множина једне врсти медовитог цвећа, баш од те врсти' цвећа мед добити, ако у кошиицу уметнемо оквире са празним саћем, да пчеле од те врсте медовитог биља мед скупљају у додано саће. Чцм је саће са медом затворено или при крају паше можемо саће повадити и мед истрести, а саће поново вратити у кошницу, да га пчеле пуне. На тај начин добивени мед има арому и кус једне једине биљке. Наравно да се ово истресање има обавити пре него што пчеле почну доносити мед са другог медовитог биља. А код кошница са непокретним саћем овај случај не може бити ма да
12