Српски пчелар

љењем добивени. Муљани мед има више рђе у себи, а не може бити једне врсте па му је арома и кус други. Топљењем добивени мед изгуби арому, јер се при топљењу етерска уља испаре па нема лепу арому. Дакле најбољи је, најфинији и најздравији је истрешени мед који нам природа пружа. Данас у многим трговинама наћемо мед помешан са разним сурогатима, а тај мед не користи нашему здрављу. Поред тога у трговини нађе се и вештачког меда, у коме нема ни труни правог и чистог меда. Тај вештачки мед има лепо лице, а трговац продаће вам мед „од руже“, од рузмарина. ваниле и т. д. а то код пчелара не можете добити. Није тешко направити мед од руже, ванила, рузмарина и т. ,д. доста је у мед усути мало есенције мирисаве, па можете имати мед какав желите, фабрикапија етерских есенција данас је развијена, све врсте есенције можете добити за мале паре, па трговац направи мед какав жели и рекламом привлачи муштерије. Али тај вештачки мед нема кус као прави и не користи здрављу. Прави чисти мед одмах после употребе прелази у крв и освежи човека, зато купујте мед само код пчелара.

Извртање није истина.

У 11. бр. „Пчеларски гласник“ о. г. у рубрици Разно, донео је ову белешку: „Још и дан данас пише се у многим пчеларским књигама а и у часописима да није потребно пчеле против јаког мраза нарочито чувати, пчеле не угину од мраза већ услед недостатка хране.... Ових дана читали смо у једном часопису (и другим) да се не смију пчеле јако утопљавати приликом зазимљења, јер паковања, т. ј. изолациони материјал производи сувише топлину!!! То је погрешно. Материјал изолације било то артија, слама, лишће и т. д. не може топлину произвађати. ..“ и даље опширније тумачи, да материјал изолације не ствара топлину. Нећемо се много освртати на писање „Пчеларског гласника“ и побијати његово погрешно излагање, само ћу да докажем, да л ,Пчеларски гласник“ изврће смисао и тим друге пчеларске листове хоће да престави као незналице. Изгледа ми, да је „Пчеларски гласник“ уперио убојито перо и против „Српског пчелара“ с тога ћу та критична места овде навести. У 15. бр. „Српског пчелара“ у Пчеларском календару за октобар наведено је, да неки пчелари ваде празно саће, а место саћа стављају у кошницу сламне јастучиће или пуне са папиром од новина, да се топлина у кошници боље одржи. Поред тога неки између поклопца и саћа мећу новине да је пчелама топлије. А други пчелари остављају сво саће у кошници, јер је саћа рђав водић топлине и задржава топлину да се не шири по целој кошници. Кад је кошница од добрих дебљих дасака направљена није потребно утопљавати је сламњим јастучићима.