Српски пчелар

Мед пчеле справљају кухањем медљаног сока у свом посебном желуцу за мед, избацивањем једног дела воде, постеценим испаравањем воде из меда у саћу, и најзад, изменом саставних делова медљаног сока. Што је мање воде у меду у толико је мед гушћи и постојанији (зрелији) а са овим и вредност његова већа. (Један литар ливадског меда извађеног на Илиндан 1929. године у Крагујевцу тежио је одмах 1430 грама). Пчеле прерађују у свом желуцу за мед и онај шећер у течном стању, којим пчелари прихрањују своје пчеле из невоље или из тежње да надраже матицу да шти више носи јаја. По испитивању П. Бабеца и Де-Планта пчеле у ваздуху при ношењу медљаног сока из овога одвајају један део, који пада на земљу врло ситним капљицама, што се може видети само употребом микроскопа (а врло ретко голим очима на случај подесног осветлења сунчаним зрацима). Издвајање воде из разблаженог меда (или раствореног шећера у води) узрок је који пчеле после прихрањивања изазива да из кошнице излећу с пуним желуцем, и ако је при том и хладно на пољу, и по том узлећу високо над пчелињаком да би избациле сувишну воду, која пада на земљу ситним невидљивим капљицама. Ова поЈава иружа ичеларима иоуку, да житком течношћу не хране своје ичеле касно у јесен кад време захлади да не би излетале из кошница ио хладном времену, јер многе од њих шада ироиадају од хладноће. Разлику у хемиском саставу медљаног сока и меда изнео је Боње у овом свом упоређењу;

Ово нам упоређење каже; Да у медљаном соку има 3 4 воде, ’/s тршчаног шећера а остатак чнне: грожђани и воћни шећер и други делови; и Да у меду има нешто јаче од 4 / fi воћног и грожђаног шеhepa, око г / 5 в °Д е а остатак чине тршчани шећер и други делови. 0 мрављој киселини (acidum formicum) као састојку меда, руски пчеларски стручњак В. С. Рајковски, у свом делу: „Промислое пчеловодство“, вели: „Најзад се у меду налази још и мравља киселина, која се ни по најмаривљивијем истраживању није могла пронаћи у мед-

Ч Е Г А? Од 100 делова има: у медљаном соку У меду Вода .... 75 22 Сахароза . . 1230 1 ОКО/ 5 9 ‘] 0 Гликоза . . . 1 25 /о сухих 67 „ 78 о С У ХИХ делова делова Други делови . 3‘>° Ј 476 Ј