Српски пчелар

Велики део иродукције меда извози се на сшрану иошшо ирође кроз руке извозника, који имају своје рафинерије, где се иречишћава мед. По статистичким подацима, које доноси солунски „Прогрес", извоз меда за последње три године овако се кретао у килограмима: Саопштавајући ово желимо да и у нашој домовини пчеларство успе извозити свој мед, који није ништа лошији од грчког меда. Нама нису потребне никакве рафинерије (построји за рафинацију меда) ако будемо научили нашег сељака пчелара: да рационално пчелари; да истреса мед на центрифугалној истресаљки; да мед цеди кроз ћоше сита и најзад, да мед препењује. Признајем, да у томе код нашег сељака има неуредности јер сам често на пијаци посматрао како сељак продаје труњав и мутан мед у ћуповима и лонцима. Уз опомене нашем сељ>аку за нечиста жита (за потребу тријера), нека иду и опомене за прљав, мутан и труњав мед (за потребу центриф. истресаљке, честих сита за цеђење и препењивање). о. РадојчиК

1927. г. 1928. г. 1929. г. Египат . 23.203 21.665 37.491 Сједињ. Амер. држ. . 6.164 2.896 10.449 Енглеска . 3.020 1.708 5.152 Турска . 2.747 2.852 5.528 Друге земље . . . . 3.519 5.062 619

Пабирци.

ПрИМЕр 30 ПОХВОЛу. „Словенски чебелар“ бр. 1. о. г. под насловом „Узорна дисциплина наших чланова“ доноси, да је тајник поднео извештај, да од 2400 чланова само 7 дугују чланарину. Ово је заиста пример за похвалу, а ми би се врло јако обрадовали, кад би и наши пчелари угледали се на своју браћу Словенце па да и они уредно плаћају своју чланарину.

Ко жели да купи старија годишта „Српског пчелара“ година 1924—1930. нека пожури са наруџбом, јер се налази још мали број комплетних годишта. Цена је за свако годиште 20 динара. Новац се шаље унапред или се лист шаље на надоплату. Поруџбине и новац треба слати „Српској пчеларској задрузи" у Руму

32

Власнин и издавалац „Српсна пчеларсна задруга" у Руми. Штампарија Ђорђа Живановића у Новом Саду, 1931. 11.