Српски пчелар

сматра лето, хоће да види, да мртве пчеле и труње нису можда лето загушиле, кукицом чисти лето извлачећи мртве пчеле и труње са пода кошнице. Куцањем по кошници гони пчеле на излет, пажљиво слуша хоће ли чути брујање као одговор на куцање и мотри хоће ли стражарице доћи на лето да виде, ко нарушава њихов мир и тишину. Ако се пчелино друштво узимило даље од лета, да сунчани зраци нису још допрли до њега, оно ће на куцање одговорити. На изазивање пчеларево ако се пчеле не појаве, тада пчелар отвориће кошницу, да види какво је њезино унутарње стање. Кад смо отворили кошницу, шта налазимо? Пчеле се скупиле горе на саћу, по слабом кретању пчела види се зна живота, али друштво је слабо и изнемогло од глади. А можели се таковој кошници помоћи? Шта треба да радимо? Помоћи се може, сваки је час скуп, потребна је брза помоћ. Без предомишљања треба кошницу унети у топлу собу и прихрањивати је млаким течним медом, пчеле ће се оснажити, цело друштво показаће живот. У оваковом друштву не требатражити матицу, јер она се налази у средини друштва, пчеле је чувају као зеницу ока, пчеле последњу храну дају матици. Ако се оваковој кошници на време не помогне, матица види пропаст целога друштва, а она последња умире. Ако је друштво умрло од глади, треба мртве пчеле избацити из кошнице, саће очистити од пчела и оставити на сигурно место и чувати га, док нам не буде требало. А шта да радимо на пчелињаку после првог излета на чишћење. Пре него шго се одлучимо на какав рад, хајде да видимо, шта нам ту саветују старији, искусни и признати пчелари? Једни препоручују тачну ревизију т. ј. темељно прегледање унутрашњости у кошници; други препоручују, сужавање плодишта ради одржавања топлине; трећи спајају слабије кошнице; четврти, прихрањују течним медом или скуваним шећером; пети прихрањују кандираним шећером или тестом од меда и ситна шећера; шести дају брашно, да накнаде недостатак рђе (цветног прашка); седми се муче са појењем пчела у кошници; осми препоручују заштиту од туђица које су сами изазвали; девети и остали препоРучују друге послове и савете, па нам је немогуће све те савете искупити и овде навести. Кад имамо много разноврсних савета, кога да послушамо, чији савет да прихватимо ? Зар не би било боље и корисније, да два-три савета спојимо заједно, да би нам се презимеле кошнице боље развијале? Код толиких разноврсних савета готово да не можемо да се одлучимо, шта треба да радимо после излета пчела. Ови наши саветници заборавили су рећи нам шта треба урадити, да нам друштва добро презиме и од чега зависи правилно и добро развијање пчелињега друштва у пролеће. Зато сад ћемо рећи, шта треба да предузмемо, да наш кош-