Српски пчелар

цима посекавши им прво све матичњаке. Са оштрим ножићем, исећи ћемо матичњак са саћем у величини 4 q cm и тај ћемо матичњак урезати безматку на место где смо му посекли матичњак, и забележићемо оловком по оквиру. На исечене матичњаке морамо пазити, да их неби пригњечили и матицу унутра упропастили. Исецати треба само правилне матичњаке, не мале, танке или дугачке. Једну кошницу најлакше ћемо обезматичити на тај начин, ако операцију предузмемо кад је најјачи лет (10—12 сахати). Тада су скоро све маторе пчеле на паши а само су младе пчеле код куће. У тако смањеном друштву, увеџбано око брзо ће наћи матицу, и будући нам не треба, убити је. Матица се обично налази на оквиру где су јаја и на оквиру где младе пчеле из ћелица излазе. На оквиру где је мед и затворено легло матица се ретко налази. Пчелар може димом да отера матицу тамо где се она не бави, и зато, при тражењу матица, не служи се димом. Неки запаћају матице и тако, што прво добру кошницу обезматиче, са матицом из ње начине вештачки рој, па после са матичњацима из добре кошнице раде по правилу напред наведеном. Овај начин никад се не може по доброти упоредити са начином кад се прво пусти првенац. Може се прво и вештачки рој начинити, али је то морало бити изведено у моменту, када су пчеле извеле матичњаке и матица их залегла, дакле када би та кошница пустила природни рој. Има по пчеларским књигама опширно описано, да при измењивању матица треба унети нову крв, јер тиме се оплемени раса, а то се постиже добављањем матица са стране. Ми смо много пута писали да је најрационалнији пут да се дође до добре расе, ако пчелар запаћа од најбољих домаћих друштава. Та је раса ту од искони, ту је она вековала и није пропала, није се дегенерисала. Та раса ће ту и даље вековати, а дужност је пчелара, да одабирањем најбољих друштава за пресад подигне добру расу. Само тим начином може пчелар рачунати на сигурну добит од пчеларења, иначе не. Само једно могу допустити и то: да дам добар рој у замену за добар рој из најближе близине, где не постоје битне разлике ни у клими ни у паши са мојим крајем. Сада ће ми који’ напреднији пчелар рећи: па зашто Швајцарци, а и другде, подигоше толику рекламу за пчеларске станице за неговање чисте домаће расе? Да то није добро не би се толико о томе писало. То све може бити добро и јесте добро, јер је то праксом потврђено. Но то важи само за пчеларе једнога краја. Сваки крај са особитом

50

„Српски пчелар“ издржава се само од преплате. Дужиост је сваког нашег илана, да нађе бар једног новог претплатника.