Српски пчелар

број пчела није у стању да створи потребну топлоту за живот организма. Овако слаба пчелиња друштва називамо слабице. Слабију изумиру зими и у рано пролеће; преостале слабице и у колико доживе лето једва ојачају о главној паши и задају сталну бригу у труду пчелареву да их одржи. Разумни пчелари не трпе слабице на свом пчелињаку. Пчеле се зими хране медом. Са првим буђењем природе. са првим топлим фебруарским сунчевим зрацима и мирисом пролећа буди се јаче и живот пчелињег организма. Први мирис пролећа буди пчелињ организам и потенцира му нагон за обнову генерације за стварање пчелињег подмлатка. Матица започиње носити пчелиња јаја у радиличке ћелије. Овај пробуђени живот пчелињи повећава знатно утрошак меда и изазива утрошак и друге врсте хране: рђе, млеча, воде и соли. Рђа. И рђу пчеле сабирају летећи с цвета на цвет биљака једног истог рода, вршећи тако узгредно и оплодњу биљака. Међутим донету рђу у кошницу пчеле смешају (не издвајају по родовима) и тако смешану заливају малом количином меда. Рђом називамо цветни прашак од оног тренутка, кад га пчеле скину с прашница, замесе пљувачком и потом сместе у корпице својих стражњих ногу. Рђу пчеле изручују у саће у близини пчелињег легла, односно зимског клупчета. Необичан назив рђа свакако потиче услед сличности њене боје са рђом (оксидом) на гвожђу. Обоје имају црвенкасто прљаву боју. (Свакако да наш народ усвајајући ово име није мислио на рђу човека.) Пчеле сабирају доста рђе из цветова: леске, дрена, тује, јавора, врбе, тополе, зове, јабука, трешања, бадема, крушака, рибизли, јагода, маслачка, слеза, еспарзете, беле детелине, фацелије, сунцокрета, тикава и јесење звездичице. Рђа је увек нешто затвореније боје од цветног прашка. Посматрајући боју рђе при доносу у пчелињим корпицама често можемо погодити са којих биљака ову доносе. Тако са врбе је рђа жута, са јавора затворено жута, са босиљка бела, са фацелије плава, са резеде црвена, са маслачка жуто сјајна и т. д. Рђа је веома потребна за храну пчелињег организма,. јер у њој има доста беланчевине. Беланчевина даје пчелињем организму материјал за градиво (пластичну храну) будуће се њоме надокнађују губици. Она је главни састојак мишића. Са матичиним напредовањем у ношењу јаја повећава се и утрошак рђе све до ројидбе. Кад је ведра и умерено топла влажна јесен, пчеле саберу доста рђе. Ваљани пчелари при узимљавању пчела изједначују кошнице са количином рђе, старајући се да у свима кошницама буде по један оквир са

Мед вештачки, фалзифицирани није храњив, нема витамина и шкоди здрављу.

52