Српски пчелар

Лемом пчеле облепљују поједине убијене животиње, које се ушуњају у кошнице (миш, лептир-сурјак, жаба, гуштер и змија). Ове животиње пчеле прво убију својим жаокама, па како их не могу извући из кошнице, оне их потпуно облепе лемом. Тиме пчеле спречавају развијање штетних гасова по кошници, које ствара трулеж. Пчелар се при пролетњем прегледу својих тела изненади, кад у кошници нађе овакву животињу*. Читајући ово нека се почетник пчелар не нада, да ће његове пчеле убити сваког миша, који уђе у његове кошнице. Врло су ретки случајеви да пчеле савладају у кошници овог насртљивца. Најчешћи су случајеви да се ови насртљивци преко зиме одомаће у кошници, као и у својој, мишјој, рупи, направивши у њој своје гнездо, у коме се коте. Гнездо праве од исцепканог саћа, сламе, лишћа, траве, крпа, хартије, струготине дрвета и других предмета, које нађу у кошници. У кошници миш се осећа задовољан, јер се добро храни медом и саћем. Од истрошеног саћа и пчелињег клупчета мишеви направе читав покор у кошници. Знатан број пчелиних друштава сваке године преко зиме пропада од посете мишева. У дуготрајним и врло јаким зимама, као што беше 1928/1929, штета од мишева је врло велика. Само је благим земљама, које прекидају чешћи топли дани, кад пчеле излећу да се ишчисте, пчеле насрћу на незване госте у кошници. Заштита је од мишева: потпуно цела кошница, решетка на лету кошнице и у десетодневни обилазак кошница ради спољњег осматрања да ли је у коју кошницу продро миш. Том се приликом издвајају и са пчелињака односе у топлу кухињу кошнице, у које је продро миш. У кухињи се миш избаци из кошнице и убије, кошница очисти и обезбеди од нове посете, потом преноси у замрачен топао подрум, где остаје неколико дана, док се не смире пчеле. Првог топлог дана износи се кошница из подрума и поставља на своје место у пчелињаку. После јесењег узимљавања не треба кошнице отварати до пролећњег прегледа. Не треба, јер би се отварањем кошница и по мерањем оквира пореметило лемом извршено улепљивање делова кошница и оквира у њима. Лемом пчеле спречавају промају у кошници, које штетно утиче на зимско мировање пчела. Пчелињ се лем много употребљује у народној медицини ради лечења болести у грудима и грлу. Од лема (пчелиње смоле) у народу се још и праве мелеми за чиреве, ране * Овако облопљене мале животињс интересантни су предмети ва пчеларске збирке, изложбе и музеје. Док не добијемо пчеларски музеј, овакве предмете треба уступати управи Учитељског дома у Београду за њен музеј за основну наставу. Руковалац поменутог музеја пре неколико година одржао је на годишњем скупу пчелара у Београду пригодна предавања о попуни поменутог музеја интересантним предметима из пчеларства.