Српски пчелар

„ .... Климатски услови словенских земаља престављају велику међусобну разлику У северним пределима лако је спречити ројење, док је то врло тежак посао у јужним крајевима. Исто тако велика је разлика у појединим крајевима у погледу рада на узимљењу пчела“. Свој и пчелару својствен алтруизам изнео је А. С. Буткевић на поменутом конгресу у Београду у овим речима: „Руски ће пчелар увек остати песник-љубитељ, коме пчелињак није фабрика, у коју се пчеле пуштају да, као какви мали аероплани, довлаче мед, већ да на пчелињаку тражи својој души одмора у умилном зујању пчела. Он у пчели види живог створа, који има своје жеље и потребе, ради којих живи и неуморно ради ....“ „ .... Немојте мислити, да се овако милосрђе према пчелама коси са пчеларским интересом ....“ „ .... У великом се преокрету у пчеларству, при прелазу од простих кошница и убијања пчела при вађењу меда на кошнице са покретним саћем и чувањем сваке поједине пчеле при вађењу меда, налази темељ овог милосрђа, кога иначе нема тамо, где се јури за златом. И као што по некад има срећу сирота девојка, која се не брине много о својој спољној лепоти, тако и многи пчелари добију већу корист од својих пчела зато, што мање мисле на приносе ....“ „.... Нека нам буде девиза: Не прво усавршавање технике и начина рада него љубав према пчелама. Кад се будемо овом идејом ми ћемо пронаћи такве начине рада, који ће нам омогућити да се користимо пчелама не наносећи им никакве штете. Ово је душевна одлика која нас дели од запада и која ће бити темељ Свесловенског пчеларског савеза. 1911. године А. С. Буткевић је постављен за пчеларског инструктора Тулске губерније. Од 1911. до 1913. године А. С. Буткевић је био члан испитне комисије за испитивање кандидата за пчеларске инструкторе. Као пчеларски писац и уредник веома ваљаног пчеларског листа „Опитнаја пасека“ А. С. Буткевић се у свима приликама држао начела: „Изложити своје погледе и своје поступке у односном предмету, за тим навести мишљења других ауторитета са нарочито видним истицањем супротних гледишта у расматрању тог предмета у практичном погледу да би привукао пажњу свију пчелара". Ово се Буткевићево начело заиста огледа не само у његовом листу но и у његовим делима. Буткевић не воли ону неплодну полемику, којом се ките само ступци оних пчеларских листова, који немају довољно ваљаног стручног градива. Као стручни пчеларски писац Буткевић уме да издвоји градиво за почетнике пчеларе и оне пчеларе који у опште не могу своје пчелињаке довести до потребне висине у прак-