Српски пчелар

питање врло важно, сваки пчелар треба о овом питању добро да промисли, јер од правилног суђења зависи квалитет матица које ћемо запатити, а од тога опет зависи напредак и успех пчеларства. Дакле пчеле извађају матичњаке и одхрањују матице 1.) кад се у друштву пчелињем појави природни нагон на размножавање друштва, које бива у одређено доба године, ово се може узети као правилно одхрањивање матица и 2.) кад пчелиње друштво постане безметак, пчеле изводе матичњаке на пчелињем леглу ако га има у свако доба године, ово се сматра као одхрањивање матица из нужде. Ово је врло важно за свакога пчелара, који хоће да однегује племените матице. А кад се узме у обзир, да ми племените матице не одхрањујемо из нужде, него што хоћемо плодним матицама своју расу пчела да оплеменимо, онда свакако, да при одхрањивању племенитих матица морамо као узор узети нормално правилно одхрањивање матица и при том послу од своје стране све и сва учинити, што ће повољно и корисно утицати на одхрањивање матица. Одхрањивање матица можемо почети тада, кад се пчелиње друштво налази у полном нагону, а поред тога мора бити повољно време и добра паша. Ако почнемо рано или доцкан матице одхрањивати нећемо успех постићи, јер у првом случају нагон расплодни у пчелињем друштву још није развијен, а у другом већ почиње опадати. А расплодни нагон јавља се пред ројидбу, зато ројидба јесте и остаје најбоље, најповољније и најприродније време за одхрањивање матица, јер тада се пчелиње друштво налази на највишем ступњу развијања, то је најзгодније доба, јер је и време тихо и повољно, а поред тога и паша је добра и пчелама у изобиљу пружа мед и рђу. С обзиром на прилике и околности у пчелињем друштву, те с обзиром на природне урођене нагоне код пчела сматрамо, да пчелар не треба ништа да ради против природних нагона, с тога мислимо, да је за одхрањивање матица најпогодније и најповољније време пред ројидбу. То је управо основни услов за одхрањивање потпуно способних, плодних и племенитих матица. Самим техничким радом и поступком при одгајивању матица не можемо способност и племенитост дати. Нама мора служити за узор сама природа пчелињега друштва, сами природни разлози морају нас руководити при нашем раду, јер без тога не може се замислити успешно одхрањивање племенитих машица.

У добрим књигама има до душе много, али има још стотине ствари, које се не налазе у књигама. А у пчеларским листовима налазе се нова и искуства и опажања, која су искусии пчелари скупили и јавности предали.