Српски пчелар

лињим црвиФјима. На старијим црвићима изведени матичњаци пре сазру, из њих изађе матица, која после уништи младе матице у матичњацима изведеним на млађим црвићима. Чим је старији пчелињи црвић, тим теже постаје матица, јер је храњен грубом храном (коју добија пчелињи црвић четврти дан) ради тога закржљаве полни органи, који радилици нису потребни. Ако је матица изведена на пчелињем црвићу који је примио грубу храну, тада она не може бити потпуно савршена женка. Из старијих пчелињих црвића изведене матице показују незнатну разлику у величини тела, али зато често не оплоде се како треба па су мање плодне и не дочекају старост. Више пута догоди се, да већ прве зиме умру, не дочекају пролеће и таково је друштво већином нзгубљено. Матице накнадно изведених матичњака на пчелињим ћелицама не постају у доба, кад пчелиње друштво стоји на потребном ступњу развијања, кад је у друштву зрео полни нагон и влада изобиље млеча као пред ројидбу, него постају у доба неочекиваног безматка, дакле постају у нужди, кад у пчелињем друштву нема изобиља млеча нити влада природни нагон за одхрањивањем добрих и плодних матица. Из нужде одхрањене матице немају негу као матице у ројидби, с тога у квалитету морају бити лошије. До душе у самој храни није баш оно право одхрањивање матице, има још и других утицаја, који играју видну улогу. Матице у накнадно изведеним матичњацима на пчелињим ћелицама боље се хране него пчеле радилице, али ипак не пливају у оном изобиљу млеча као у време пред ројидбу, јер друштво још се не налази на оном степену развијања, кад се млеч у изобиљу производи. А о овоме може се осведочити сваки пчелар, ако прегледи матичњаке одмах после изласка матице. У доба ројидбе у матичњаку после изласка младе матице налази се на дну нека жућкаста материја, а то је остататак непотрошеног млеча, а то значи, да је матица пливала у изобиљу млеча, а у матичњацима накнадно изведеним на пчелињим ћелицама тога остатка нема. По томе судимо, да матице у нужди изведене у накнадно начињеним матичњацима нису имале у изобиљу хране, него су имале тек најнужније, да се могу одхранити. Слабије одхрањене матице нису у стању постићи прави савршени развој тела, немају довољно снаге те не могу одговарати великим захтевима које рационално пчеларство наших поставити мора. Недовољна храна за време развијања и одржавања шкоди целом образовању тела и способностима за живот, слаби њезину отпорност према болести и свима другим опасностима и чини је мање вредном у сваком погледу. Матице од мање вредности не могу здраво и отпорно потомство дати, а тим квалитет читавог пчелињака опада, па нам пчеларство мањи приход доноси.

41