Српски пчелар

шту, ради неумесних радова против природе пчелине претрпе неуспех, с тога постају противници пчеларства. За то неуки пчелар пре постиће успех са плетаром него са кошницом са покрегним саћем. Кад са плетаром постигне успех јавља се воља за пчеларење са кошницама са покретним саћем. Ко једанпут почне рационално пчеларити, тај се више не враћа плетарама. Кад наши пчелари са плетарама желе, да се пише о пчеларсгву са плетарама тиме показују добру вољу за рационално пчеларство. А да и они уђу у ред напредних пчелара изнео сам начин, како ће прећи на пчеларење са кошницама са покретним саћем. Дух рационалног пчеларства, већ је доспео до њих, они се већ интересирају за рациноално пчеларство, а ми им желимо, да што пре постану рационални пчелари.

Коста Сеперовац вероучитељ

Пчелари почетници.

Запамтио сам их доста, али мало је њих постало и прави пчелари. Мало који хоће да узме лист пчеларски или добру књигу у руке, па да мало проучи и теорију ; него онако мисле, да је то постати пчелар, као и пастир. Са пчелом се треба упознати, у њен живот и рад ваља готово микрокопски завирити и тек онда зажелити и помислити, да се и постане пчелар. Почетници хоће да се појаве тамо позног лета. Тек видиш, негде у башти, под каквим џбуном, свеже балегом помазану, уз колац привезану, и каквом старом покровчином покривену плетару ; а он око ње рашчупава коприву и коров. „Гле, Јово, и ти noci’o кованџија ! Кад си то запатио ?“ А он ће ти сав усхићен и задовољан рећи : „Та ето, баш на Приображење, ја и мој баћо пошли у кулут рад бундева, а тамо наспрам оне Трзалове њиве, ако знате, ди је оно украј леније онај трн, из далека видим ја црни се нешто ча оном трну. Није гнездо, није тица ; кажем ја баћи : биће рој. И акурат рој ! Е баш добро ! Одавно ја мислим, да запатим и чела, јер добро је свашта имати, а у нашој је кући било од старина и кошницама. Мој покојни деда Совра Бог да му душу прости ! био је мајстор од чела. Далеко ми је било враћати се у село рад’ кошнице. Стресело ми рој у покровац, није да су ме челе изуједале, и тако донесем кући. Сад ја ко’ мислим, да ће она нарадити до крстова, колко њој треба за зиму, већ је и сат навела, па да је оставим за присад." „Лепо, лепо, ваља то свашта пробати." Кад сам на пролеће туда наишао, колац и узица стоје на истом месту, покровац негде на ђубрету труне, ако није