Српски пчелар

народ je дошао посматрањем времене у извесним данима и посматрањем природе. Тако на западу Европе и у нашим северним крајевима постоји веровање о леденим свецима. Панкреасу (12 маја) Сервациусу (13 маја) Бонифацијусу (14 маја), који доносе хладноћу, град а по кат што и позне мразеве. И у Србији има старих људи и жена који годину суде по времену и даље кад пада Пророк Јеремија(l4 маја). Општим посматрањем времена, какво је почетком маја по старом календару да се закључити, у колико ће нам година донети медљаног сока. Ако су ти дани довољно топли и умерено влажни имаћемо медовиту годину и обратно, ако су ти дани хладни и сухи нећемо медом напунити канте. 12. маја 1931. V. Крагујевац. В. Јовановић.

В.Јовановић.

Мед

Ништа слађе ни здравије Од ачелија меда, Кад се аосае ао аарчету Суха бела хлеба. Кад из школе деца дођу Милом дому своме, Радују се слађаноме Залогају томе Тако медом аомазана, Хлеба радо jedy, И још више нег комадић, Са слашћу поједу. Кад колаче домаћице, Од меда нам сараве, Радо једе старо, младо, Медењаке араве. Бела кава заслађена Са медом ачелијим, Много /’ слађа и здравија, Нег' шећером белим. Пчелији мед сам се хвали, И без једне речи, Старом, младом добро арија, Болесника лечи. Земун, 1931. Анка М. Toiuuii

Анка М. Tошић