Српски пчелар

Из мога дневника.

Бојим се, да нећу бити сухопоран, као што нам је и ово пролеће сухопорно: мраз-ветрови, ветрови-мраз, и то не наизменце, него у исти час. Зато се ни мало нисам изненадио, кад ми је неки дан пријатељ Чарнојевић, после првог свог у силу прегледа, рекао, да су нам пчеле с медом на крају а да нам друштва врло добро стоје. Завирио сам и ја у своје мало стадо и тачно. Завирио сам и у резерву меда и у кантама, јер случајно том резервом код мене не располажем ја, него моји, а знам да они у кантама често слабо гледе као у резерву за пчеле већ резерву за себе! Међутим овога пута је нађена ту и резерва за пчеле. Једна брига мање. Оно, добар пчелар и не спрема пчелама зимницу, већ „пролетњицу*, јер оне за зиме потроше невероватно мало меда; главна резерва у меду смањује се нагло, кад легло почне да се развија, за то увек и говорим својима: „помишљајте увек на тај варљиви и лажљиви април, кадгод замочите кашику у |канту!“ Изјаловила иам се нада, да на сарвашкој врби развијемо друштва и спремимо их за багрему: април је пакосно довикнуо: „априли-ли!“, ево сад већ и наши шљивици само што нам не говоре: „Седите где сте!“ Тако ће и бити. Ја се још и не усуђујем, да о себи, са својих 12 суда, говорим као о пчелару. Моји другови у овој струци: Милорад Поповић, Стеван Чарнојевић, Тато Станко, Лазар Волић Урош Прокић, Средоја Бабић, Никола Патковић и други, са својих укупно 180 комада, просечно су испредњачили. Нека им је са срећом. Незаборављам да је и њих двадесетосма прорешетала, али ја сам после ње остао пчеларски готово банкрот. И деда Чобро Митровић, стари практичар о плетарама још није дошао на своју стару меру. Него чудновато: слабо је почетника. Зар криза, која нас изразите пољопривреднике овде враћа сточарству, која ће нас својом неумитношћу, што не уништи, рационализовати, не може да нас упути и на пчеларство? Слаба успеха видим и од лепог предавања, које је држао овде, по наредби банивине, учитељ вуковарски г. Речај. Наш човек не може за пчеларство, као и за другу грану пољопривреда, да се нарочито спреми, па да инвестира, као рецимо кад купи добру краву, крмачу, кобилу, њиву, него он постаје пчелар сасвим случајно. Ухвати н. пр. рој, какву „скитницу" тамо о

Мед даје здравље, прелази директно у крв и продужава живот.

125