Српски пчелар

мице) према главној осовини. Касете су потпуно затворене са спољне стране (да спрече прскање меда у спољну страну) док су унутрашње стране, према главној осовини затворене жичаним решеткама. „Словенски чебелар" у свом 11. броју од 30. новембра 1923 године донео је слику овакве истресаљке. Том је приликом објављено, да овакве истресаљке, по поруџбини, израђује Фридрих Мајер, механичар на Сушаку. (Наставиће се)

Објашњења у питању светла у кошници*)

Кад се старе традиције (предања) и тисућу годишље навике новим теоријама и чињеницама обарају (руше), тада долази често до неразумевања. Тешко је такођер спријатељити се с новим мислима и не моћи мислити у духу старих појмова. Мој извештај о видној кошници у једном од јесењих бројева варшавскога пчеларскога листа у 1929 год. био је сасма кратак, јер сам писао само ради прегледа техничкога напретка у пчеларству Русије за последњи 5 година. Али сам се, како то сад увиђам, преварио, што сам мислио, да ће лица, која буду хтела новост практички испитивати, потребна разјашњења тражити у руским или у енглеским часописима наиме у енглеском „The Вее World“* и америчком „Amer Вее Journal" што га издаје Дадан. Овај последњи лист писао је као увод чланку „Видне кошнице" следеће речи: „Изгајање пчела у видним кошницама је важан догађај и може да буде далекосежна значења". Сем тога је Дадан сам као и његови синови, овећи број пчелињих друштава сместио у видне кошнице. Исто то учинише многи пчелари, као и покусне станице у Русији, Чехословачкој, Немачкој, у Удруженим североамеричким државама и у другим земљама. Све ме је то навело да о видним кошницама известим опширније. Услед врло јакога и брзога развијања пчелињих друштава у видним кошницама, као и потребе да се топлина за врућих дана регулише, разликује се рад са пчелама у видним кошницама сасма од старога начина. Држим потребним да би се сва питања о видној кошници са свих страна осветлила, да издам о томе брошуру (књижицу) и то што пре, јер су назори пчелара свуда и у свако време конзервативни. *) Ово кратко објашњење саопштио је проф. У. Брухањенко и доносимо га по „Der Jugosl. Imker“-y.

139