Српски пчелар

још једну анегдоту. Додуше de mortuis nihil nisi bene, ал мислим, да овим што ћу ниже рећи, неће чика - Побро нимало бити упрљан. Боже сачувај! Зајесенило, одма иза - Крстова. Кошнице дебеле као никада дотле. Чика - Побрине кошнице негде у некој бари подаље од села. А мајстор је био наћи место и пашу за пчеле. Тушиће код куће. Тамо му је сва спрема и друштво. А имао је преко сто суда. Дугачка кола, и на пет пута пренеће их кући до ујутро. За дана је све спремио. Хладан је дан био, тако да их је већ од 3 сата по подне почео поврзивати. Код куће ће одабрати тридесетак суда за присад. А сад, у име Божије, прва ће кола сам потерати кући, а синови ће остати, да поврзу још педесетак. А лако ти је то! Простри поврзачу на земљу, кошницу само помакни с места, метни је на поврзачу, повежи узице и готово. Ведро, месечина као дан, шкрипе кола под теретом по утрвеном, укајишаном путу, а чика Побро се само прекреће у колима срећан и задовољан. Толики мед и воштина. Новац је ту! Нигде никога. Само тек по где која шева прне из вагаша, где се шћућурила да дочека зору. Испред села подвикне који пудар дугачко, отегнуто; а тамо с друма, у кукурузном атару, чу се пуцањ и фијукну тане кроз хладан, росан ваздух: то се пољар јавља, да је жив. Ево и ћуприје преко великог канала, преко ње се само може у село. ТаМан чика-Побро на ћуприји, а иза ње се 'лсмолише два човека у шубарама и црним гуњевима; жути наџаци засјаше се на месечини. Пољари! „Стој! Шта возиш?" Као да не познаше чика-Побру у један га глас пресреше пољари. „Па ето, седам му брига,“ ни мало збунен ће чикаПобро, „челе и мед“. Хм, Хм! а да нису откуд у коли бундеве и кокурузи?" Пренерази се чика-Побро, кад пољари нађоше у четири ! кошнице, не пчеле и мед, него пуно набијено и заглављено клипова. Једва дође к себи, ал’ одмах се сетио, а то су знали и пољари, да је то масло оних, што нису трпили да је он пчелар бољи од других. Није му било стало ни за повађен мед, него што му подметнуше кукуруз. Сваком пољару је одмах дао по једну најбољу кошницу, да се не прича. Па и сад, кад је он већ давно међу покојнима, прича се то, но не као страданије чика-Побрино, него као сплетка •Јњегових противника, толико је и данас поштован. А кажем вам: мало је данас таких пчелара, врло мало.

Стеван Кнежевић.

174