Српски пчелар

коју је он претворио у дивну градину, била би пустош, који не би био од користи, ни себи ни своме. Сви наши старији пчелари, који су држали и читали прошла годишта овога листа добро знају, ко је и шта је био Јован Живановић за наше пчеларство. Али ради омладине наше, која тако мало приања за лепо и корисно пчеларство, није доста само казати, него ваља и доказати, да без вреднога и ученога професора Јована Живановића, не би поље нашега пчеларства изгледало тако, какво га данас гледамо. Осврнимо се само за 60 година у натраг и погледајмо, како је тада стајало наше народно пчеларство и како је изгледала наша пчеларска књижевност. Пре мудрога Јована Живановића, знао је наш народ само за плетару и за рој, који је требало стрести у плетару и пустити да ради до јесењег Крстов дана, а тада га угушити, да би се дошло до меда и новаца. 0 члановима пчелињега друштва, о њихову послу није пчелар водио бригу. О матици, радилицама и трутовима знало се врло мало, и то што се знало, било је чесго смешно. А и како се могло много знати, кад листова и књига о пчеларству у то доба није било у нас, нити их је ко имао. Две три књиге о старинском начину пчеларења што су их написали: свештеник Аврам Максимовић (1810), Максимилијан Ћурчин (1847) и Филип Ђорђевић (1860) скоро је нестало; појели су их мишеви, мољци, влага, или су их деца раскупусала. На тавану каквог старог мајстора, учитеља или свештеника, чији је отац или деда био негда пчелар, можда се је могла наћи која од те три књиге, али забачена и заборављена, јер син или унук нису пчеларили, па таке књиге нису ни узимали у руку. А ратар, који није хтео да „по књишки" ради, и ако је случајно писмен био, није хтео да чита таке књиге, а и што би, кад је и без књига могао од свога суседа да научи плести кошнице и стресати у њих ројеве. За остало била је „Божја брига". Крај такога пчеларског знања, плетаре под обалама од трна и глога гојиле су се ако је била добра година, и чекале су јесен и своју смрт у облику медом умазаног „трговца“, који је са бурадима на колима и сумпором у џепу путовао од села до села и од пчелињака до пчелињака, да туче кошнице и да купује мед. Што је било најбоље и најтеже то је било његово, то се је тукло, а саће са медом и мртвим пчелама стресало прво у чабар, измуљало и измерило, а по том истресало у буре на колима. Пиљар је добио „сексер“ два за фунту, а „трговац" кренуо до суседног пчелињака, да и тамо учини своју „услугу". Тако су пустошени старински пчелињаци, а мука пчелиња: лековити мед и скупоцени восак продавани су у бесцење. 178