Српски пчелар

савању и препорађају његову, јер културно обрађивање земље, искоренило је многе медовите биљке, које су помагале, да су се пчелињаци могли одржавати и још напредавати, крај свега незнања пчеларскога. У то дакле најсудбоносније време кренуо је професор Ј. Живановић да спасе наше пчеларство, ту најдивнију грану пољске привреде. То треба уочити и добро запамтити. Ј. Живановић писао и учио је наш народ тако, како би га могао разумети; пружао му је онај начин пчеларења, који је наш пчелар старога кова могао да прими и да га у пракси примене. А да би што лакше и поузданије унео међу наше пчеларе пчеларење са помичним саћем, дао им је кошницу сличну американским кошницама, па ју је зато и прозвао американком. Напред сам рекао, да треба добро запамтити, да је Ј. Живановић почео свој рад на просвећивању наших неуких пчелара пре 50 и више година, кад је владала још велика тама на тадашњем пчеларском пољу. Та свима нам је добро познато, како се свака новина тешко прима у народу па ма она била и најкориснија. Узмимо за пример само кромпир, ту корисну биљку која данас храни половину света, како је тешко улазио у народ. У рукама сам имао једну писмену заповест некадашње граничарске „команде" у Срему, којом се прети са 25 „штапова“ сваком домаћину, који на време не посије кромпир. Па и данас се још глобом приморава народ, да на време очисти воћке од гусеница. А какве све тешкоће имају власти у борби противу кужних болести, не треба ни да причам. Па кад тако стојимо још и данас, јасно је, да је отац рационалног пчеларства у нас, проф. Ј. Живановић морао врло опрезно уводити у народ кошницу са помичним саћем не само зато што пчеларима пре 50 година није ишло у главу, да пчеле живе у сандуку и да граде саће у оквирима него и зато, што је ондашњим пчеларима била скупа и и Живановићева американка, која је стојала у оно време, до 3 форинта. А како и да није била скупа, кад га плетара, ако је сам оплео није стала ништа, а ако ју је куповао добио ју је за 25 новчића. Па је „ипак било меда више него данас, само ако је била добра година“. Као што су одговарали пре 50 година стари пчелари ономе, ко их је саветовао за пчеларе са „сандуцима". Кад сам ја пре неких 40 година почео пчеларити са кошницама са помичним саћем, моји су ме парохијани жалили, што у лудо бацам новац за сандуке, кад пчела не може живети у сандуцима. Све то треба добро запамтити, па да се разуме, зашто је Ј. Живановић учио народ пчеларењу онако као што га учио и зашто му је дао своју американку. Али „време гради време разграђује“. Свако доба има

180