Српски пчелар

кад остане у кошници доноси глад и смрт пчелама, то зна сваки пчелар, па зато се смеје онима, који га уче, да истреса мед једанпут у години. Можда има и таког меда који ускисне, кад се брзо истреса. Таки се мора држати мало дуже у кошници. Али у мојем крају такога меда није било, нити ми је мед за толике године пчеларења кад год ускиснуо, ма да сам га више пута сваких 8 дана истресао и no две три године држао. Зато су за мене празни разговори, да мед ускисне ако се брзо истреса. А они који уче, да треба истресати једанпут у години, наводе сељака да им каже: е па кад је тако, ја ћу остати при својој јефтиној плетари из које се вади једанпут у години, а нећу бацати новац за скупоцене „господске“ кошнице. Још треба имати на уму, да су многе ствари унеле у пчеларство као и у друге привредне гране мајмунисање, моду и ћар. Наш Ј. Живановић није за то хтео да зна. Он је био конзервативан као што је и наш народ. Зато га је народ радо слушао и разумео, кад га је учио штедњи, и да не даје новце за сваку новину, коју he морати бацити на таван. Зато је наш Јован Живановић био и остаће отац рационалног пчеларства у нас и то ће остати за сва времена. Зло би било, кад би наше народно пчеларство остало тамо докле га је Живановић подигао и кад не би ишло напред. Наш Живановић спремио је земљишге и на њему подигао красну градину нашега народнога пчеларства, а на млађима је да ту градину попуне и улепшају. Само нека пазе да несмишљеним радом не покваре и упропасте муку и тековину нашега вреднога учитеља проф. Јована Живановића! Сви који имају воље и мисле да раде на унапређењу пчеларства у нашој домовини, морају настојати да му даду национални карактер, а то ће се постићи само онда, кад се највећи део нашега народа ратар-сељак прихвати пчеларења. Док то не буде, неће се пчеларство помаћи са места докле га је наш учитељ Ј. Живановић довео. А да ратар прихвати пчеларство, треба знати писати за њега и учити га ономе што је за њега. Без тога ће остати пчеларство посао и занат неколицине људи као и у Америци, али неће бити народна грана привреде, што нашој отаџбини треба. Наш учитељ Јован Живановић то је имао пред очима и то му ie био циљ. Хоће ли они који кажу да је Јован Живановић био у заблуди*) који наш народ кљукају „стандаризацијом пчеларства“ и који би хтели да целоме народу натуре „изједна*) Види у листу „Пчелар" 1931, бр. 6. стр. 173. чланак: „Ми смо на доброме путу.“ Ђ. К.

182