Српски пчелар

Посвећено професору Јовану Живановићу.

Колико је наш ирофесор Јова, Нааисао књига и лисшова, Док се није довинуо јаду, И сељака научио раду, О ичелици у иракшики новој, У кошници иои - Ђерзоновој, Док је Јова на земљи живио, Ко уредник многоЈ заслужио, Многе књиге шшо је сасшавио, И малену ичелу узвисио. На висини ичела ј’ увек била, иред олшаром Богу је служила. Ал’ од кад су иошекле од Јове О ичелици ше науке нове Узвиси се ичела сад ионова, Неби смела да буде на свешу, Без ичелице кућа Србинова. Ко год има и најмање месшо, Нек иосади лииу дрво свешо, Нек’ му лииа у дворишшу мири, А ичелица нек се на њој шири. Нек’ наш Јова у миру иочива Заслужио је да га свак’ иошшива.

Габош

Милан Ћирић, пчелар

*) Доносимо ову песму да се види, да се још и данас благопок. јована Живановића поштују наши сељаци. Ур.

11