Српски пчелар

Јовану Живановићу, Професору и вредном пчелару, о петнајстгодишњици смрти. 1916.

Земун, децембра 1931.

Срискоме ичелару осншзач си био, И као уредник, доста учинио, Овим Ти излива осећаје своје, И набраја друге врлине ши Твоје: I<о насшавник, ђаке добре волео си, Шшо си год могао за њих чинио си, А они су Тебе ко оца шшовали, И доброшу Твоју цениши су знали. Пчеларсшво ши беше занимање мило, Вреднијег цчелара ваљда није било! Пчелињаку Твоме, свако се дивио, Јер у ичеларењу умешник си био! Кошницу „Ђерзонку* ирви увео си, И са шом науком знашно усиео си, Многе си учио, који имаху вољу, И сам се мучио, за оишшу корисш, бољу. А ичеле си во’ло као децу своју, А оне су душу, уиознале Твоју, had ше је несшало, шо су осећале, Заједно са децом Тво Јом шуговале! Јер око ших, малих и нежних сшворова, Најбоље је знао, добри Чика Јова! О умни ичелару, велика ши хвала! Племенишој души, вечни иокој, Слава!

АНКА М. ТОШИЋ.

4