Српски пчелар
још од Св. Саве неговала је пчеларство ради добијања воска, од кога је правила свеће за увеличање славе Божије. За враме ропства црква није могла рачунати на даровање, с тога је одржавала своје пчелињаке, а велика је штета, што немамо сачуваних података о пчеларству из тога доба. У фрушкогорским манастирима пчеларство је неговано, а да се види како се пчеларило навешћу овде неке податке о пчеларству у манастиру Великој Ремети. Пошто је манастир Велика Ремета у почетку 18 века попаљен од Турака па су писмени документи изгорели, с тога ћемо према записима описати стање пчеларства у другој половини 18 века. Кад је Митрополит Павле Ненадовић у фрушкогорским манастирима укинуо особштину и увео општежитије, тада сви калуђери морали су сав свој покретан и непокретан иметак предати манастиру а за себе нису смели ништа задржати. Као изасланици Араиепископа и Митрополита Павла Ненадовића одређени су били као визитатори фрушкогорских манастира Викентије Поповић архимадрит шишатовачки и Атанасије Исаијевић игуман Велико реметски. Визитатори су 16. јула 1753. год. дошли у манастир Велику Ремету и пописали сав иметак, који су тога дана код калуђера затекли. А 19. августа 1753. год, дошли су по други пут па су калуђери пред њима сав свој покретан и непокретан иметак предали манастиру. Из записника који је том приликом састављен видимо, да је монах Јоаникије Манојловић предао манастиру 231 кошницу. Манастир је пазио, да се пчелињак у реду одржава, из записника братског сабора од год. 1754., 1755. и 1756. видимо, да је монах Јоаникије наређен за надзиратеља над манастирским кошницама. Монах Јоаникије ишао је у хаџилук да се поклони св. местима, а при повратку из Јерусалима 1758. год. утопила се лађа којом се враћао, па се и он утопио. После Јоаникија надзиратељима над кошницама били су од 1761 —1764. год. Арон Милошевић, 1765. год. Јосиф Карачунов; 1769. Арсеније Дамјановић ђакон а 1791. г. Синесије Плачић. Из записа види се, да је пчеларство у манастиру Великој Ремети лепо напредовало, а број кошница чешће се мењао нпр. 1754. г. било је 140 пресада; год. 1762. било је 500 кошница; 1767. г. 200 кошница; а из 1790. г. остало је 100 пресада а 1791. г. било је 130 ројева, дакле 230 кошнице. Највише је кошница било 1762. г. а број кошница мењао се, што су се у јесен пчеле сумпором гушиле, а само се пресади остављали. У оно доба мед се трошио у кући, а од воска прављене су свеће, само сувишак који је претекао продавао се. Да виде данашњи пчелари колики је био приход од пчелар-
18