Српски пчелар

до. Ово пренашање кошница морало је бити после жетве,. јер у манастиру пчеле су имале пролетњу пашу и липу, а после тога пренашане су на Добродо на бели босиљак старачац. И 1791. г. пренашане су кошнице на пашу, јер се из рачуна види, да је плаћено „30. септембра бећарима котори поред кола ишли, кад су кошнице са кованлука у монастир носили 1 фор. 30 нов.“ Манасгир је примао кошнице као поклоне нпр. 1757. септембра 12. Петар Јеремић (Цинцарски) обећао манастиру 37 кошница; а 1765. г. из села Петроваца баба Деспина даје 25 кошница и друго у готовом новцу исплатити парусију т. 75 форинта. А да су наше духовне власти биле наклоњене и водиле бригу о пчеларству види се из циркулара Архиепископа и Митрополита Јована Ђорђевића од 13. априла 1771. г. којим извештава манастире и свештенство, да је у Бечу отворена пчеларска школа и препоручује им, ко може да иде у пчеларску школу. По обављеној визитацији 1753. г. констатовано је, да су фрушкогорски манастири имали скоро 1000 пресада. А на 1000 пресада може се рачунати да је било 2000 ројева, па може се рећи, да се у то доба у фрушкогорским манастирима сумпором гушило око 2000 кошница, од којих се добијао мед и восак. Зато су манастири имали воска за воштанице, а још им је остало воска и за продају. Наши су стари палили у славу Божију праве воштанице а ми палимо „воштанице" у којима нема ни трунка воска. Пре рата у фрушкогорским манастирима пчеларство је лепо напредовало, али за време рата оно је посрнуло и до данас није дошло на висину, на којој је било пре рата. Ради воска требало би наши манастири да пчеларе, јер су наши манастири у врло лепим романтичним пределима погодним за пчеларство. Божији промисао наместио је наше манастире у најлепше крајеве, сама природа упућује и зове нас да оснивамо пчелињаке, али наша је дужност, да у сваком манастиру прво створимо бар по једног пчелара. Од свога постанка Српска је црква заштитница пчеларства па и данас наш Свети Архијерејски Синод под претседништвом Његове Светости Патријарха Варнаве издао је распис у ком свештенству и калуђерима препоручује пчеларство. Поглавица Српске цркве препоручује свештенству да се бави овом племенитом граном економије, а свештенство треба ову препоруку Његове сретости радо да прихвати и у дело приведе, па да пчеларство у Српској Патријаршији напредује и цвета као што је напредовало у Манастиру Великој Ремети у другој половини 18 века.

Коста Сеперовац